Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pretvaranje ideje u svetlo, liniju, boju, oblik, odnose u ravni i prostoru
Opet je počelo: narodu treba hleba i ig…
Narodu treba igara.
Upamti dobro šta ću ti reći: ništa nije onako kako misliš da jeste ili (još gore) kako vidiš ili ti se čini da vidiš. Ako misliš da je tako kako vidiš, to je samo zato što te niko nije naučio da pravilno razumeš stvari. Ne, nije bitno da budeš pametan. Bitno je da budeš poslušan i sve će ti se kazati samo. A uz malo sreće, sve će ti se i dati, doduše ne samo, nego… Gledaj.
Ne bi trebalo da propustite blog Incidental Comics. Reč je o strip-radovima nezavisnog ilustratora Granta Snidera. U seriji ovih stripova koji su najčešće dugi tačno jednu tablu, ovaj umetnik istražuje mesto umetnika u svetu oko sebe, svoje strahove i ideje, traži prostor za stvaranje zaranjajući u sebe samog.
Teška je to putanja. Verovatno vrlo trnovita. Ali ovaj momak postiže dobar rezultat.
Otkako je onaj teniser, kako mu ime, prestao da jede hranu sa glutenom, nastala je nacionalna stihija, utrkivanje ko će brže-bolje da se prilagodi takvoj dijeti: stvar prestiža! Jer kad Nacionalni Svetac Broj Jedan nešto kaže u svojoj Vaskolikoj Mudrosti, onda ima da bude tako i nikako drugačije. Međutim, valja primetiti da je trend globalne prirode: ono što smo jeli poslednjih pet hiljada godina sad više nije dobro za jelo. I tačka.
Propagandi se pridružuju čak i interpretatori umetnosti. Ne propustite da vidite muzej bez glutena…
Svet je jedno čudno mesto.
Negde drugde, svet radi brzo i razmišlja brzo, ali živi polako. Negde drugde, ljudi rado zadovoljavaju svoju potrebu za kreativnošću. Negde drugde prazan zid predstavlja provokaciju za umetnike, a ne za huligane.
Celog života čuvam mogućnost da osetim strahopoštovanje prema ljudskim sposobnostima koje nemam. Evo baš je u subotu poljski fudbaler Levandovski dao gol onako kako nikada nisam umeo. A jedna od glavnim stvari za koje sam oduvek imao dve leve ruke jeste crtanje. Zato svaki put ostajem zapanjen kada vidim crtačku rutinu, posebno kada se radi o tehnici koja koristi pravila anamorfoze, što je bezobrazluk po sebi. Recimo:
Spektakularno.
Potrebne su ti drvene bojice, komad hartije, talenat za crtanje i…
I ideja o tome da više životinja i više biljaka mogu da čine jednu tvorevinu.
Radove Marca Mazzonija možete pogledati ovde.
(tnx Toda via fb)
“E vidiš”, reče mi stariji brat mog školskog druga, “ti nikad nećeš biti Pikaso zato što samo voziš taj tvoj bicikl, a nisi se setio da napraviš umetničko delo od delova koje si polomio.”
Nije mi bilo jasno šta ovaj to lupeta, ali nisam se nešto veliko ni trudio da ukapiram. Posle mi je doneo udžbenik iz likovne umetnosti, pa mi pokazao kako je Pikaso zavario guvernal bicikla za zadnju stranu starog sedišta, pa to sad liči na lobanju bivola. I ta skalamerija stoji u nekom belosvetskom muzeju i svi joj se dive.
Kako, molim?
Ne, sačekajte malo. Ovo nije politički pamflet, a još manje religiozni, ako uopšte ima neke razlike između ta dva. Ovo je poziv da pogledate jedan sjajan animirani film. A nismo ih gledali na Suštini pasijansa baš odavno.
Nastavite sa čitanjem… “Na početku ne beše ništa. Na kraju ne beše ništa.”
Gledaj dobro.
Rekoh, gledaj dobro. Možda ugledaš lepotu.
Znate li ko je Li Hongbo? To je mladi umetnik iz Pekinga koji pravi čudne, fantastične skulpture od listova papira koje ručno lepi. Pogledajte neke od radova.
Verujem da ćemo za tog čoveka još čuti. U međuvremenu, pogledajte i video zapis o načinu kreiranja skulptura. Ima toga jošte na Cevki: potražite sami ako vas zanima.