Utovar nedeljom, 17. mart

U zemlji apsurda sve mora da bude naopačke. Pa i to da se ozbiljna stvar završi vicem, kao i obrnuto. Obrnuto… I uglavnom naopačke.

Zanimljiva pričica sledi. Mada, poenta je ružna.

U Brazilu je Milôr Fernandes, humorista, dramaturg i pisac, postavio čitaocima sledeće pitanje:

“Kakva je razlika između političara i lopova?”

Odgovor jednog prevodioca i lektora ga je oduševio:

“Posle dugog razmišljanja, došao sam do sledećeg zaključka: razlika između političara i lopova je u tome da sam prvog izabrao ja, dok je drugi izabrao mene.”

Milôr mu je odgovorio:

“Poštovani gospodine, vi ste genije! Jedini ste koji je uspeo da nađe razliku!”

(tnx Tibi via FB)

Istina, to kod nas i deca znaju.

Međutim, na snazi je još jedna parola koja je manje-više neizbežna: narod zaslužuje političare koji su na vlasti. Sad, ne plašim se više ni jednih ni drugih ni trećih, dovoljno su već uticali na mene i moj život da bih se plašio kojekakvih, nego se pitam hoću bar jednom u životu, ama koliko god da mi je ostalo, videti da neka inicijativa bude izvedena od početka do kraja, a da ne bude očigledno motivisana interesom (koji je, gle čuda, uvek od one materijalne vrste).

Naslušali smo se prošle nedelje raznih reminiscencija, valjda se samo onaj haški radikal vadikal još nije deklarisao deklavisao da je bio najbolji drug dvug sa Đinđićem. I toliko mi je muka od svega da ako ne prestanem ovog momenta, možda ova gorušica ne pređe na vas.

Nego, hoćemo li da se spremamo za Veliki post? Kobaje da niko ne vidi i tako to, a?

Saznajte nešto novo, a uvežbajte malčice i svoj engleski, prateći navode o pedeset pogrešnih tvrdnji nastalih tokom istorije i preteklih do današnjih dana… Da baš ne upotrebim oksimoron “pogrešne činjenice”, iako mi je to jedan od omiljenih.

Citat dana dolazi od čoveka koji je dolazio na ivicu samo da bi dokazao ili opovrgao svaku svoju tezu, ne želeći da se istrčava izjavama pre nego što nađe mesto svakoj reči. To je retka osobina, danas pogotovo.

 

Medicina je toliko uznapredovala
da praktično nijedan čovek nije zdrav.
Aldous Huxley

Vrli novi svet dvadesetprvog veka je dokazao da je Huxley bio u pravu. Medicina apsolutno služi da leči svakog, ali da izleči samo odabrane. A količina licemerja kojom je zadojena praksa prevazišla je čak i ono licemerje koje već 2500 godina postoji među pravnicima i političarima. Ukratko, najebali smo. Možda bi trebalo manje da se otimamo, jer tako će manje boleti.

Kasnimo, kasnimo! Ne mo’š postići! Suština pasijansa je poslednje mesto na Internetu koje prenosi sledeću sliku.

Pitali Cigu:

– A koju životinju ti najviše voliš?

– Lava.

– Što lava?

– Zato što je jak k’o konj.

Ako ste romantična duša i patite što nema više telefonskih govornica, rešenje uvek postoji.

Otac svetuje sinčića za stolom:

– Hajde, sine, pojedi taj spanać, pa ćeš biti jak kao tata!

– Neću! Neću da budem jak kao tata! Hoću da komandujem kao mama!

Jako mnogo sam naučio iz svojih grešaka.
Toliko da planiram da ih napravim još.
(autor nepoznat)

Kamera juče, kamera danas, kamerasutra.

I kao što rekoh, danas je dan Svetog Patrika. Mislim, ne marim previše za katoličke svece, ali Sveti Patrik je zaštitnik ostrva Irske, a Irska je domovina najboljeg piva na svetu, a to pivo čini druga piva nevažnim (osim… eh, čak ni ta, mada su to takođe savršeni napici), a gutljaj tog piva, i to dok još uvek “kuva” uz zidove čaše – pa to je komad raja na zemlji. Zato i liči na oblake.

Jer znate, lažu vas da se u raju pije vino. Vino ljudi piju samo na zemlji; a na nebu vino piju samo Svevišnji i anđeli. Grešnim dušama preostaje samo pivo. Ali zato je to Guinness.

Prijatan ručak vam želim. Pogotovo onima koji su se danas setili da popiju čašu piva uz obrok i tako osete kako bi moglo da bude u raju…