Kultni detalj u Miletovoj berbernici, uz stalno uključen televizor koji ima oba kanala (dakle, i RTS 1 i RTS 2), jeste jedna ofucana šahovska garnitura koja izgleda kao da je prošla barem nekoliko ratova u poslednjih trista godina.
Nemam šta da pričam o fotografiji: sve vam je jasno ili vam ništa nije jasno, nema ideologije. Otvoriš blendu, pa se kerebečiš; posle zvekneš malo vinjete da zatamniš scenu i to je to, bez daljeg traženja. Zato, aj’ da dovršim priču o mestu nastanka ove fotografije. 
Elem, Miletova berbernica je kultno mesto u mom komšiluku. Ne pamtim kad je otvorena, ali trebalo bi da je to bilo negde onih godina kad sam krenuo u osnovnu školu. I tako radi dvokratno do dana današnjeg. Iako je već treću godinu u penziji, čovek ne popušta: on je očigledni ovisnik o svom zanatu. Ne znam koliko puta sam prošao tuda, a da sam video da je Mile ostao ko zna koliko posle osam uveče, kad mu se inače završava večernja smena. Video sam dvojicu kako čekaju red u devet uveče, dok Mile veselo radi i sa svakim ko mu je na stolici u roku od pola minuta nađe temu za razgovor. 
Jedina fora za mušterije: nemoj da se praviš pametan. 
Mile će da te pita šta hoćeš, pa će svakako da uradi po svom. 
Ako ti je stalo do neke tzv. frizure, idi negde drugde. 
Kiriju plaća punih 40 godina a kuća se prodavala, delila na pet delova, gazde umirale, ali na kraju svih krajeva i dalje radi, naravno dvokratno. Na repertoaru ima četiri proizvoda: letnja frizura, zimska frizura, naćelavo i brijanje. I molim vas opušteno, bez pametovanja.