Olivera Radmanović je prijatelj, onaj od najbolje vrste koju čovek može da stekne, a ja sam imao tu sreću i privilegiju. Kao i ja, počela je fotografijom da se bavi pod “stare dane”, relativno skoro, ali već je uspela da osvoji nekoliko konkursa, da pobedi na ovogodišnjem takmičenju “Fotofiniš”, a čuveni sajt 1x.com je objavio nekoliko njenih fotografija. O svom fotografskom iskustvu najbolje će vam reći ona sama:
Fotografijom se bavim tek dve godine. Prošle godine u ovo isto vreme, moj prijatelj me je učio kako da držim moj tek tada kupljeni Nikon. Međutim, slike su se skupljale u glavi još mnogo ranije. Volela bih da zamrznem neki trenutak u mislima i da ga tako smestim u memoriju. Ti trenuci su uvek bili vezani za neki emotivni doživljaj ili za doživljaj koji je nastao u meni gledajući neku zanimljivu scenu. Odjednom sam imala priliku da stvarno zamrznem trenutke i da taj moj doživljaj podelim i sa drugima. To je bio za mene nov način ekspresije. Do tada sam to uspevala u muzici. Radim već dugo na FMU na odseku za klavir, koncertiram većinu svog života, jednostavno, muzika je moj život. To je možda olakšavajuća okolnost za fotografa da kroz razumevanje pojmova kao što su kompozicija, zlatni presek, boje, ritam, dinamika, estetika, to primeni i na fotografiji. Vrlo je slično biti muzičar i fotograf jer je suština ista, a mislim da je suština u tome koliko dajemo i koliko uspemo da prenesemo na druge naš lični doživljaj i emociju.
O današnjoj fotografiji Olja kaže sledeće:
Razdeljeno staklo može da učini razne efekte na fotografiji. Portret je nastao ispred jednog takvog ogledala. Trudila sam se da na pregibima gde se staklo spaja dobijem što više izvitoperen izraz lica, kao da ga je slikao neki kubista. Da, to je izgledalo u momentima fotografisanja kao igra, ali kada sam videla fotografiju na monitoru, shvatila sam da je isuviše lična. Tako je dobila naziv “Part of me”.
Komentari su onemogućeni.