Ponovo sam brljao po singlicama. Uradim to s vremena na vreme, Äisto da vidim da li su sva ādecaā na broju. A i da se prisetim neÄega, informacije danas brzo izvetre iz glave jer se po celi dan borimo sa viÅ”kom beskorisnih informacija.
Eto, to su nam donele nove tehnologije! š
Zabavljamo se raznoraznim glupostima, a kada se budemo probudili iz omamljenosti… ZavapiÄemo, po starom, dobrom obiÄaju: Bože, pomozi!
Kako govore drevna predanja sa raznih strana sveta, Bog u tim situacijama pusti veliku vodu da se planeta propere od sranja. Mora da ima veliko kazanÄe u kupatilu. š
PrelistavajuÄi singlove naletim i na jedan futuristiÄki. U svoje vreme bio je jako popularan, mada danaÅ”nji recenzenti pljuckaju po njemu iz sve snage. Zager & Evans su se 1969. godine pojavili niotkuda, otpevali neobiÄnu pesmu “In the Year 2525”, prveli par meseci na top listama i nestali. Nisu ni prvi, ni poslednji kojima se to desilo.
Pesma je neobiÄna iz nekoliko razloga:
- tematski se bavi postapokaliptiÄnom vizijom života u buduÄnosti (ne bi me zaÄudilo da su autori imali vizije, znajuÄi za supstance koje su u to doba kolale meÄu muziÄarima),
- svaka strofa se peva u drugom tonalitetu, za pola stepena viÅ”e od prethodne, Å”to je popriliÄno gadno za pevaÄa,
- nema klasiÄnog refrena.
Ako pažljivo otpratimo tekst videÄemo, gledano iz danaÅ”nje perspektive, da je Evans, koji ga je napisao, popriliÄno ispogaÄao sled dogaÄaja. Mene brine poslednja strofa…
In the year 9595
I’m kinda wondering
If man is gonna be alive;
He’s taken everything this old Earth can give
And he ain’t put back nothing.
…pre nego Å”to se vrate (simboliÄno?) na poÄetnu i odu u fade-out…
Da li se to Bog ponovo sprema da povuÄe vodu? š