Atribut iz naslova iskusio je svaki muškarac barem jednom, a oni promiskuitetniji i više puta. Da se, barem, opametimo posle takvog iskustva… 
Neće moći. Životne uloge su odavno podeljene. 
Ovih dana slušam super de luxe verziju legendarnog albuma The Rolling Stonesa Sticky Fingers (1971) i stalno se pitam kako je u to vreme bilo Jaggeru. Njegova sklonost prema ženskom rodu je poslovična, o bahanalijama Stonesa tokom šezdesetih su se ispredale razne priče, a upućeni su tvrdili da on ima istetoviranu brojku 1000 na bedru… 
Malo li je? 
Ne treba ni da pominjem da je bio u nemilosti osvešćenih žena, a one koje se danas nazivaju feministkinjama stavljale su brojne zamerke na njegove tekstove. Recimo, smetao im je njegov mačizam u pesmi “Under My Thumb“. Svejedno, ne verujem da mu i one nisu davale… 
Tokom priprema i snimanja pomenutog albuma koje je trajalo dve godine, Mick je imao puno emotivnih problema. Krajem 1969. godine završio je u Australiji gde je snimao film Ned Kelly, a to se njegovoj dugogodišnjoj “zvaničnoj” devojci Marianne Faithfull ni malo nije svidelo. Da l’ zbog droge ili ljubomore – pokušala je samoubistvo. Čim se oporavila od te pizdarije, dobila je šut kartu. Trajno. 
Nešto od tih natezanja Mick je zabeležio u pesmi “Bitch“, koja je osvanula na novom albumu. U njoj se ne obraća eksplicitno svojoj bivšoj, već to radi više na finjaka – u fazonu “ljubav je kurva”. 
Pesma je objavljena kao singl i, iako je imala sve predispozicije da bude veliki hit, nikada nije to postala. Malo zbog naslova, a malo i zbog seksualnih aluzija – radio stanice tog vremena nisu htele da je emituju. 
Bez obzira na sve, “Bitch” je jedna od onih pesma kojima vas rock’n’roll jasno i glasno bije pravo u glavu. 
– * –
A sada, kada sam napisao tekst, mogu na miru da prebrojim i sve svoje kučke… 