Šta ćeš.
Uzgred, ulažemo amandman da se uzrečica “šta bi bilo kad bi bilo” zameni jednako opasnom, ali više destrukt… deskriptivnom uzrečicom “šta bi bilo da je bilo”. Razlozi su neprebrojivi.
Preostaje niz fraza koje sugerišu optimistički pogled na svet.
Što ono reče Sretenović:
Najbolje bi bilo kad bi bilo kako nikad nije bilo.
Jebigica. Važno je ne biti malodušan.
“Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo.” (Balade Petrice Kerempuha, Khevenhiller, Miroslav Krleža)
Čisto da ne bude nesporazuma, mislio sam na ovo:
Mada uvažavam amandman 😉
Da li Vi imate opciju “Sviđa mi se”? Mrzi me da pišem a tu je i onaj pravopis, svaki put moraš nešto novo da napišeš u komentaru, pa i pametno, moraš da ukapiraš šta piše međ’ redovima… Aman ljudi, sve mi je to naporno! Dajte da Vas odlajkačim jedared i da smo svi mirni.
Ma, imamo mi sve opcije, nego… Ovde se “vi” i “vas” piše malim slovom jer to je eksplicitna množina, kaže se “mrsko mi je”, a ne “mrzi me”, iza “Aman” treba zapeta da se oko “ljudi” popuni apozicija, a ostalo su stilske greške koje nećemo zameriti.
Da: šta ono beše pitanje?
“Ovde se “vi” i “vas” piše malim slovom jer “…
…не покушавамо ништа да продамо, ништа да увалимо, ни у шта да вас убедимо. Ово није рекламна агенција (чак ни она у којој је некад радио Алан Форд), ово је само сува блоговина, пардон, сува суштина. Пасијанса.
apostrofirano i primljeno K znanju
Namerno čudno pisanje je, jel(ama, gde je apostrof????)te, namerno.
Pade mi na pamet i da ima još čitanja pitanja, recimo alternativni svemiri, istorije, histerije, i prošlosti.
I tako, danas u Dubaiju samo 33, u Beogradu u dva dana tri oldtajmerska skupa, a sluša mi se Gangstagrass, što znači da prelazim u Lajave Krelce (ha!)