Slika je mala zato što je to umanjena panorama. Nešto veća slika je ovde. Svih 9000 piksela po širini sam vas poštedeo.
Stalno mi se dešava… Dođem sa putovanja na kojem sam napravio 1500 ekspozicija, od kojih je 300 napravljano u graničnim uslovima svetla ili je potrebno potruditi se oko panorame. Ono jes’, alati su postali moćni, računar koji sam sklopio za obradu fotki je vrlo čestite snage, sve je to lepo, osim… Osim što sam ja ljudsko biće koje ponekad treba da se odmori.
Bilo je, može biti, tri ili pola četiri ujutru. A u deset treba da sam na poslu, odmoran i naspavan, bistre glave. A preda mnom ostalo samo još da sklopim jednu panoramu od previše sivih fotki, mada to nije problem, našao sam recept za pojedinačne fotke, lako ću ga preneti i na rezultat. Sklopim sve po planu, ajd’ još ovo, ajd’ još ono… Joooooj, što mi se spaaaaava… Šta je bre ovo? Geometrijska distorzija? Jao da, preterao sam u spasavanju neba, pa iskrivio sve ostalo… Aj ponovo… Sad je dobro, samo još da sredim umanjenje i čišćenje šuma u Photoshopu… Jao, šta je ovo… Artefakti na nebu, greška u obradi. Aj’ ponovo sklopi panoramu, bez prethodne obrade… Aj ponovo u Photoshop… Sad je dobro, i geometrija i nema šuma… Ajd da sredim tu dinamiku. Color Efex Pro, ima onaj detail extractor… Dinamički kontrast… Bio je suton, probijalo je crveno, daj da ga malo smekšam… Ajd sad, spakuj i idi na spavanje.
Dok sam pio jutarnju kafu, otvorim da vidim šta sam to napravio. Toliko sam se zagrcnuo da sam pljusnuo kafu preko tastature. Prekršio sam prvo od “ne” pravila pri obradi fotografije: prekuvao sam, je, presolio, potom prepržio i garnirao kao da je naručilac produkcija neke indijske TV sapunice.
Za kaznu, odlučio sam da tri meseca držim tu sliku na desktopu. Da naučim, da mi se ne ponovi.
Najgore od svega: počelo je da mi se dopada.