Month: February 2017

Leptir

Pravljenje uspešne karijere je ozbiljan i mučan posao. Opstaju samo oni koji imaju dobre ideje i disciplinovani su da ih sprovedu, a in malo sreće nije na odmet. U slučaju ranih radova grupe Jethro Tull, stvari su se razvijale gotovo pravolinijski – svakim novim albumom pravili su korak napred. U vreme kada je Ian Anderson imao u glavi legendarni album Aqualung koji će postati ključan za zvuk grupe, pojavili su se neočekivani problemi. Bas gitarista Glenn Cornick je više pažnje posvećivao supstancama i partijanju nego novim pesmama.

Kako je muzika Jethro Tulla komplikovana za izvođenje i traži mnogo rada, Anderson nije imao mnogo izbora: Cornick je dobio otkaz.

Nastavite sa čitanjem… “Leptir”

Nesia

Poslednjih mesec dana, Grbić nas je zarazio rndačenjem. U žargonu matematičara i kompujuterista, skraćenica RND (random number generation) odnosi se na funkciju za generisanje pseudoslučajnog niza brojeva ili simbola koji nisu logički predvidljivi. Za ovu našu malu igricu koristi se skript koji protrčava kroz listu nekog od naših skladišta muzike i nasumično generiše plejlistu za slušanje.

Rezultati su najčešće zapanjujući.

Nastavite sa čitanjem… “Nesia”

Još mnogo reka mora da se pregazi

Verujem da ne moram da objašnjavam ko su The Animals. Osnovani još početkom šezdesetih postali su sredinom te decenije jedna od udarnih britanskih atrakcija, poznata po teškom zvuku inspirisanim bluzom i, dakako, svom pevaču Ericu Burdonu kome zbog snage glasa mikrofon u zadimljenim ćumezima Engleske tog vremena nije bio ni potreban.

Uostalom, Burdona smo ovde često pominjali pa nije zgoreg da se podsetite i tih tekstova.

Nastavite sa čitanjem… “Još mnogo reka mora da se pregazi”

Једна од пре: Цара Душана

Да наставим овај јесењи циркус циклус фотком из оне друге улице са састављеним крошњама. Таквих улица нема превише, мало зато што дрвеће не стигне да порасте толико, а мало и зато што су сокаци широки.

Ово је Цара Душана, од милоште звана “кара Душанова”, у време док је било нормално и дозвољено да се зезамо на рачун оних што пишу ц а читају к. Тамо где је сад семафор некад ми је био фото-кино клуб (опет постоји, али без оног -кино), назван ЦД13 по адреси, био је на броју тринаест. Ово је уједно и подсетник да сам прошле године само двапут имао истовремено и фоткалицу и возача и да се нисам много осевапио од фото сафарија са десног седишта.

e70_00975~20161105_14_50_14

(велика)

Иако је тек крај октобра и тек је 14:50, облачно је и делује као да је сутон. Штоно кажу, сноћкало се. Тихо суботње јесење… вече, помало хладно али бар не дува, нигде никог нема.

Крошње, која гола која зелена, па је под некима скоро мрак. Но, то је до својинских односа.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Цара Душана”

Једна од пре: опет под платанима

Слабо стижем да идем у госте, а још слабије да путујем из других разлога, па се онда вртим све по истим местима. Зато прибегавам другом трику – пустим да се места сама мењају. Треба само сачекати.

Јер, овде сам већ био. Ал’ то је моја стара улица, живописна већ због тих платана. Крошње су се овако саставиле још пре четрдесетак година, а коловоз није шала, ово је прављено да издржи теретни саобраћај ка Комбинату, чија се главна капија назире на крају улице. Овде могу да се возе четири аутомобила упоредо.

Добро, више не, јер увек има паркираних, због дућана са непарне стране и станова с парне. Ово је снимљено само четири сата након оне јучерашње.

e70_00743~20161025_13_20_44

Кажу да, ко погоди мету, промаши све остало. Е па нећемо тако, ево контре.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: опет под платанима”

Bliskost

U više navrata sam pokušavao da shvatim šta pojedini novinari i recenzenti nalaze u muzici koju isporučuje grupa Kasabian kada o njima pišu u superlativima. Ispostavilo se da je to bilo uzaludno trošenje vremena. U njihovoj muzici mogu da razaznam raznolike muzičke uticaje i citiranja koji se protežu od beat muzike šezdesetih, preko brit popa osamdesetih i devedesetih, pa sve do novijih stremljenja prožetih elektronikom. Ali je sve to nedovoljno da bih poželeo da ih ponovo slušam.

Valjda nam se ne poklapaju talasne dužine.

Nastavite sa čitanjem… “Bliskost”

Једна од пре: јесењи хаос

А онда је почела да се примиче јесен, миц по миц па за врат. Не бих имао ништа против јесени, кад не би била увод у још једну шмрљаву зиму, хладну, ветровиту и суву. Тако је и испало, оних десет сантиметара снега се развукло на цео јануар.

Но док не дође дотле, бар је шарено. Боје се мењају на сваких неколико дана, душу дало да се сфотка и ухвати атмосфера.

e70_00740~20161025_ 9_22_50Ово је једна од оних (е, велика) где је скоро све погрешно, ал’ кад сам бирао фотку за данас нисам могао да изађем погледом из овог. Некако ме увлачи у призор.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: јесењи хаос”

Nedovoljno polica

“Ludilo” je počelo malo posle crtanog animiranog filma. I mada nam je ponekad muka od toga, u stvari se plašimo trenutka kada će da prestane.

U čarobni svet knjiga ušli smo preko stripa. Logično. Negde po prašnjavim vitrinama brižljivo čuvane epizode Asteriksa (štampane kao posebna izdanja Politikinog zabavnika) čekale su da dođe naslednik, a onda i da naslednik nauči “svih sto slova azbuke”. Malo samostalno, a malo uz glumu tokom kućne podele uloga, epizodu Naselje bogova naučili smo napamet. A ubrzo smo odredili i koju epizodu ćemo kog dana nositi na plažu.

Da li smo obilazili pogrešne knjižare, tek knjiga za decu štampanih na ćirilici slabo smo nalazili. Cenim da prosečan tekst odštampan na ćirilici zauzme bar 30% više nego odštampan na latinici, te da je izdavačeva računica jasna, ali mi još uvek ne znamo sva latinična slova, a i ova koja znamo ne zadovoljavaju naš apetit za pisanim tekstom.

Pa onda traži da li ima nešto interesantno po bibliotekama (čoveče, one još uvek postoje!?) kod rodbine, komšija,… Iskra ljubavi prema knjizi postoji – dajte nam gorivnog materijala!

Nastavite sa čitanjem… “Nedovoljno polica”