Dva demona

Verujem da su svi oni koji zalaze na ovaj blog ljudi poput Samuraja Skoja. Bez predrasuda! Pa im neće smetati što u, sveopštoj, ničim neutemeljenoj, medijskoj histeriji koja dolazi od Anglosaksonaca i podgrevanju straha, nudim nešto što je univerzalno…

Pa makar to dolazilo iz Rusije.

Ne znam kako je danas u srednjim školama, ali je nekada Aleksandar Puškin bio deo obavezne lektire. Mnogi ga i danas smatraju najboljim ruskim pesnikom i ocem moderne ruske književnosti. Manje je poznato da su njegova dela poslužila kao inspiracija mnogim kompozitorima: Glinki (Ruslan i Ljudmila), Čajkovskom (Jevgenije Onjegin, Pikova dama), Musorgskom (Boris Godunov), Stravinskom, Rahmanjinovu… Spisak je dugačak.

Genadij Iljin je, očigledno, duboko vezan za dela Puškina. Njegova grupa se zove po jednome od njih, Male tragedije (Little Tragedies) i smatra se jednom od najboljih (ako nije i najbolja) u ruskom progresivnom rocku. Više se ne sećam koji sam od njihovih albuma čuo prvi tek, na prvo slušanje, vilica mi je tresnula o patos. Na njemu je bilo više dobre muzike nego što izvikane grupe sa zapada sastave na nekoliko.

Normalno, dao sam se u poteru, pa se ubrzo, malo uz pomoć tetke iz Kaljingrada, sakupio diskografski opus ove grupe od 13 albuma.

Posle preslušavanja, lako je zaključiti da je Iljin, pored toga što je virtouz na klavijaturama, i fenomenalan kompozitor. Muzika koju izvode Little Tragedies je raznovrsna, bogato aranžirana i naglašeno melodična. Članovi grupe su odreda klasično školovani muzičari, pa o njihovim sposobnostima nema nikakve diskusije. Jednostavno, melju sve pred sobom.

Iljinovi uzori se prepoznaju već posle par minuta slušanja bilo koje pesme. Kada je za akustičnim klavirom, imate utisak da je u njega ušao duh Keitha Emersona, a kada se lati sintisajzera i soliranja, iz njega progovori Patrick Moraz. Po meni, nije moguće bolja kombinacija.

Malo sam se mučio oko izbora muzike. Na Cevki ne može da se pronađe mnogo pesama, ali “Two Demons“, mada dugo traje, odlično ilustruje ono što Little Tragedies rade – aranžmani su komplikovani, ritam sekcija monolitna (i podseća me na Dream Theater), a međuigra Iljina i gitariste Aleksandra Malahovskog je inteligentna i nadahnuta.

Little Tragedies su svoj poslednji album snimili 2014. Ni na oficijelnom sajtu ne piše ništa čime se sada bave, no preko njega možete naručiti neki od albuma. Ako vam se ovo što ste čuli uopšte dopalo.