Zlatno doba protestnih pesama možemo komotno da smestimo u šezdesete. Iako ih je bilo i pre i kasnije, u toj deceniji je postojala idealna klima za takvom vrstom izražavanja. Mediji su se oslobodili stega establišmenta, deca cveća su se razuzdala i uživala u novostečenoj slobodi, sve dok se ekipa na vlasti nije snašla i povukla ručnu. Brzo su pacifikovali nemirne duhove koji su imali sopstvene stavove uključujući ih u poslove, a nagomilanu energiju usmerili ka pričama o avionima, kamionima, kućama, bazenima i sveopštoj potrošnji, što je i uzrokovalo da stignemo dovde gde sada jesmo.
No, nisu se svi predali i prodali svoje stavove i ubeđenja. Stalno se pojavljuju neki interesantni ljudi koji i dalje misle da se rečima i muzikom može promeniti svet.
Jedan od njih je Michael Franti, darovit čovek koji je pesnik i muzičar poznat po aktivizmu. Borba za mir, socijalnu pravdu i jednakost svih ljudi na planeti su mu glavna inspiracija i tema pesama koje izvodi. Muzički pristup mu je neuobičajen: u njegovim pesmama može se čuti rock, jazz, folk, funk, hip hop… Tako da uspeva da privuče slušaoce koji vole različite vidove muzike kako bi im preneo svoju poruku.
Tokom 2004. godine Franti se našao na Bliskom Istoku, a bolna iskustva iz posete Izraelu, Palestini i Iraku pretočio je u dokumentarni film I Know I’m Not Alone koji možete da pogledate ako ispratite hiperlink. Sountrack iz filma našao se na albumu Yell Fire (2006), koji je sniman na Jamajci. Zvuči moćno, među gostima su i velemajstori reggae muzike Sly Dunbar, Robbie Shakespeare i Gentleman, a stihovi koje ispaljuje verno dočaravaju srljanje u prekarijat najvećeg dela populacije na planeti, pri tom identifikujući i one koji su odgovorni za takvo stanje. Normalno, neprestano apeluje da se narušeni odnosi između ljudi poprave, i to što pre.
“Time to Go Home” je, pak, direktno inspirisana onim što je Franti video u Iraku i fino demonstrira njegov pristup temi. Prvo lucidna dijagnoza, a zatim apel barem onima koji su zadržali zrnce zdravog razuma u svojoj glavi.
Those who start wars, never fight them
And those who fight wars, they never like them
And those who write laws, can recite them
And those who fight laws, they live and die by themBut I know its time
Yes I know its time
It’s time to go homeDon’t take our boys away
Don’t take our girls away
Don’t take our boys away
Don’t take our girls awayThose who build walls are pretending
That forever they can defend them
Those who dam streams can build fountains
Those of us who just let them run free
Can move mountainsBut I know its time
Time To Go Home
Yes I know its time
It’s time to go homeAnd I say, you whoooo
you whoooo who who who, you whoooo who who whoDoves fly by in the morning light
Leaves fall down on a passer by
Phone call comes and a mamma cries
Tears stream down from a daddy’s eyes
But I know its time
Yes I know its time
It’s time to go home
Nema sumnje da je Franti vrlo posvećen onome što radi i da su mu namere iskrene. Uostalom, to potvrđuju njegova diskografija i brojne kolaboracije u koje je bio uključen. Novi album je najavio za početak naredne godine; znatiželjan sam da vidim šta će ga ovog puta okupirati.
No, sudeći po današnjim vestima, slabo ga ko čuje. 