Ako priupitate bilo kog velikog gitaristu koji je danas u poznim godinama o njegovim muzičkim uzorima, verujem da će mnogi od njih pomenuti Dicka Dalea. Većini mlađe publike ovo ime ništa ne govori, jer su se rađali u vreme kada je Dale već inovirao sviranje električne gitare i, praktično, izmislio jedan muzički žanr. No, njegova vanserijska tehnika i poslovična žestina na nastupima ga svrstavaju među najveće gitariste koji su hodali ovom planetom.
A odrednica surf rock danas je dobro poznata.
Dale je samouk gitarista. Od malena je bio izložen neuobičajenim muzičkim uticajima, jer potiče iz mešovitog braka (otac Libanac, majka Poljakinja), pa je njegovo interesovanje za arapsku i istočnoevropsku muziku posledica okruženja u kome je odrastao. Otuda u njegovim pesmama onoliko neuobičajenih skala i zapadnjačkom uhu čudnih melodija. No, nije se zaustavio samo na tome – njegovo eksperimentisanje sa reverbom i distorzijom je prisutno praktično od početka višedecenijske karijere.
Krajem pedesetih je postao strastveni surfer i pokušavao je da pronađe način kako da prenese osećaj i emociju koja se javlja kod jahača na talasima u zvuk koji će proizvesti njegova gitara. Već početkom šezdesetih imao je rešenje – singl “Let’s Go Trippin‘” je bio odlično prihvaćen od ekipe sa kojom se sretao na plaži, a stekao je i brojnu publiku koja je redovno dolazila na svirke. Ovaj singl se smatra prvim surf instrumentalom.
The Beach Boys su došli malo kasnije.
“Misirlou” je jedan od Daleovih ranih singlova, snimljen 1962. godine. Turci su Egipat zvali Misir, pa otuda naziv pesme, no ona nije Daleova. Posredi je tradicional odavno prisutan u istočnom Mediteranu i na Bliskom Istoku i koji su u Ameriku doneli grčki, turski i jermenski imigranti. Kao takva, pesma se odlično uklopila u već formirana Daleova interesovanja.
U drugom aranžmanu i kao “Misirlou Twist” naći će se debitantskom albumu Dick Dalea & His Del-Tonesa Surfer’s Choice (1962).
Današnjoj publici ova pesma je najviše poznata po uvodnoj sceni za Tarantinov film Pulp Fiction, za koji je bila muzička podloga.
Kurioziteta radi, postoji i srpska verzija – ima li nekoga ko nije čuo “Lelu Vranjanku” Staniše Stošića? 
Ko ima vremena, neka pogleda Daleove snimke uživo na Cevki. Uveriće se sopstvenim očima zašto ga zovu “King of the Surf Guitar“: kada on svira, otpadaju pragovi sa vrata gitare. 