Lakše reći nego učiniti: slikanje u skoro potpunom mraku, sa odloženim blicem. Probajte, pa ćete videti…
Pravo iskušenje je bilo preda mnom, jednom kad mi je palo na pamet: hteo sam da napravim noćnu ekspoziciju ledenica koje vise ispred mog prozora iz predsoblja u dvorište. Mogu da opaučim prosti blic, ali onda nema pozadine; da bi se obezbedila nekakva pozadina, treba pokrenuti tzv. slow sync mode, režim koji podrazumeva sporu ekspoziciju i blic na početku ili na kraju te ekspozicije.
Stavio sam aparat u taj režim, odabrao 2nd curtain (opaljenje blica na kraju) i, što reče hrabri žandarm, postavio fotoaparat u položaj za upotrebu. E, al’ ‘oćeš, nema svetla za fokusiranje. Mogao sam da uzmem baterijsku lampu i da osvetlim ledenice da ih fokusiram, ali to bi mi oduzelo pola ekspozicije pri merenju, a moj aparat se svakako malo čudno ponaša sa aftamackim fokusiranjem pri ručnim podešavanjima blende i ekspozicije; pa dobro, prebacim na ručni fokus i završim posao.
Tokom sedam ekspozicija, uglavnom sam se mučio da potrefim vrhove ledenica; a prozor je bio otvoren i nisam hteo da odlažem ništa ni sekunde, jer -10°C je prebrzo osvajalo unutrašnjost mog doma… Prekinuo sam brzo. I eto cele sekunde iz ruke:
Odrekao sam se masivnijeg dela (sad ima pet debelih ledenica i tri tanke) samo da bih imao uredne vrhove. Pozadina, koja svakako i treba da je zamućena, dovoljno je svetla od refleksije snega (koji je danas opet padao, grrrr). Fotka nije bogzna šta za prikazivanje, nego čista vežba u nenormalnim uslovima za slikanje i kao takva je uspešna. A jednog lepog dana, ko zna kad, naći ću i nešto zanimljivo za slikanje ovom tehnikom. Kako god: ledenice su u fokusu, ergo mišn akomplišd. 
Teби канда таван није претерано изолован, а?
Ama jeste tavanica izolovana, a tavan do crepa nije. Istina, na tom mestu je kosina, pa nedostaje vazdušni džep koji postoji na vodoravnim delovima sendvič-tavanice. Nego je to pukao crep u donjem redu ili je oluk pun smeća. Sad moram da sačekam da okopni sneg da bih utvrdio.