Author: Grba

Na granici ukusa, ali…

Reč je o poigravanju sa emocijama, sa idejama, sa umetnošću, sa kičem, sa nasleđem. Sa iskustvom, sa reputacijom, sa obrazom. Sve to. Ali pritom nemojte zaboraviti da je taj čovek našao to što je tražio.

Nije bilo često, pa se uvek primećivalo: kada neki ugledni muzičar totalno zaokrene kurs svoje muzičke plovidbe, većina će mu okrenuti leđa. Međutim, većinu čini krdo, ono koje se kreće po inerciji, a ne po pameti: ne možemo da oslovimo ono epsko “zna narod” i da pritom očekujemo da nas iko prihvata ozbiljno. Ali ne treba ni preterivati, pa zato nećemo pokušavati da se misaonim ekperimentom stavimo u kožu Ričija Blekmora (Ritchie Blackmore) i tako pokušamo da dokučimo šta je on to zapravo uradio. Ne znam koje demone je pratio kada je parkirao svoju karijeru u stabilnoj romansi sa Kendis Najt (Candice Night), ali primećujem da mu je lepo i da ga zabole patka za ceo svet. Malo li je?

Dakle?

Nastavite sa čitanjem… “Na granici ukusa, ali…”

Peskara

Iskreno, nisam baš nešto srećan zbog tog naslova, ali stade mi mozak totalno – ne mogu da smislim ništa bolje osim prevoda originalnog naziva ovog kratkog filma – a nisam hteo da u naslovu ulazim u kliše objašnjavanja kako je ovo postignuto da bi ličilo na dioramu.

Svejedno: ostajem opsednut ovim rezultatom i opčinjen ovom tehnikom izvedbe. I uzdišem, jer ja ovo nikad neću moći da napravim… Osim što nemam strpljenja da pronađem mesta gde bih mogao da izvedem takve kadrove, obaška sam siguran da nikad ne bih imao snage da potrošim velike pare na tilt-shift objektiv…

Ono što ne može da se kupi u foto-radnji

Svako ko iole nešto zna o fotografiji i prati današnja zbivanja, dobro je upoznat sa time da je digitalna tehnologija svojim kapacitetom i kvalitetom najzad stigla tamo gde smo ostavili analognu. Štaviše, postoje oblasti bavljenja ozbiljnom vrhunskom fotografijom u kojima je učinjen značajan pomak u rezultatima upravo zato što ova tehnika daje nešto od kvaliteta koji ona ranija nije mogla.

Primera radi, trojica majstora fotografije koji su junaci ove priče koriste Nikon D4s, spravu koja u režimu dinamičkog fokusa može da izvede jedanaest tehnički savršenih ekspozicija u sekundi. Međutim…

Nastavite sa čitanjem… “Ono što ne može da se kupi u foto-radnji”

Nema više. Otišlo je.

Nisam verovao da ću ovaj lament morati da pišem pre nego što dođe vest da je On otišao na Neko Bolje Mesto. Nažalost, otišao je, a da je još uvek među nama. Baš da ne lajem kuda je otišao…

Postoje ljudi koji su učinili toliko mnogo da je nemoguće u malo reči, nekoliko slika ili, u ovom slučaju, štogod muzike opisati veličinu tog dela. Katkad Onaj Odozgo takvim ljudima podari dug život, dovoljan da mogu da se osvrnu i pogledaju daleko za sobom kako bi sagledali svoje delo i uživali u njemu, predajući ga svetu i nadajući se da će doći neko novi da nastavi to delo. Međutim, katkad se sudbina gorko poigra sa takvim ljudima, pa njihove godine ne budu ozračene dostojanstvenom starošću i činom spokojnog odlaska kada za to dođe vreme, već petparačkom lakrdijom u kojoj poštovanje ustupi mesto tuzi.

Kada se desi tako nešto, u posmatraču se često rodi sažaljenje. A to je strašna i zla emocija, jer kada počneš da sažaljevaš nekog, ti ga zapravo odbacuješ. Upravo se to desilo meni ovih dana. Boli me što to moram da priznam: osetio sam sažaljenje prema čoveku koga sam decenijama poštovao kao učitelja i najboljeg gitaristu bluesa.

Thrill is gone.

Verujem da će neki reći da se foliram, ali baš me briga za to: na ivici suza sam.

Nastavite sa čitanjem… “Nema više. Otišlo je.”