Author: Grba

Izašao sam iz kuće samo na pet minuta, ali svetlo je bilo oštre zlatne boje i ja sam poneo fotoaparat sa sobom. Dadoh sebi u zadatak da uhvatim to nebo, tako pregorelo kakvo je bilo i u mojim očima, a slutio sam i kako ću obraditi fotku ako li samo uspem da dosegnem dobar kadar. Nisam se sam setio, nego mi je ova scena došla kako sam nailazio na nju: jako svetlo, tri tornja, okvir od krošnji drveća i prilika da izvučem dubinu scene kako dolikuje.

Samo dva trostruka okidanja su bila dovoljna da znam da imam ono čemu sam se nadao.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-96): 4. oktobar 2013.”

Slučajni pogled, pravi trenutak, luda ideja i deset minuta na pretek. Rezultat: mrtva priroda.

Kod Cicike nema šale: kitnikez se sada proizvodi u epskim količinama. Ishod je, uglavnom, lirski, mada opipljiv po svim načelima dijalektičkog materijaliz… A šta ja tu pričam koješta: osim kitnikeza, dobili smo i tri dunjca (“muške dunje”). I baš mi beše naspelo da uhvatim jedan određeni ugao ta tri ploda i imao sam ideju kako ću da ih obradim. Malo mistike: mora da ispadne kao crtež olovkom.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-95): 3. oktobar 2013.”

Trepni – i izgubićeš trenutak.

U pokušaju da se održim u budnom stanju, izašao sam na balkon da malo udahnem. Fotoaparat sam poneo, verovatno, po inerciji, uopšte ne razmišljajući da li uopšte želim da slikam nešto. A na aparatu Duga Cev, neudobno za ad hoc lov. Uočim kumrije (AKA grlice) kako se odmaraju na žici kablovskog operatera koja se pruža sa krova bolnice ka banderi ispred komšijine kuće. Pomislim da štriknem fotku kad kumrija poleti.

Prosta ideja se pretvorila u agoniju, jer dugo čekanje plus početni neuspesi su se pretvorili u dvadeset minuta besomučnog lova na fotku koja će mi biti po volji. I za to vreme, uspem da uhvatim jedan jedini prihvatljiv snimak.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-94): 2. oktobar 2013.”

Uto i oktobar… Bemti, dok dlanom o dlan, ispucah frtalj ciklusa…

Stvar koju samom sebi prilično zameram kada komponujem scenu: često je preopterećena detaljima. Slika ispada “preteška” zbog utovarenih nepotrebnih sastojaka, a ja najčešće sležem ramenima, jer se tu ništa ne može. Tu i tamo uspem da izolujem pozadinu pomoću bokeh tehnike (u čemu će mi Duga Cev, recimo, poprilično pomoći), ali ponekad ne pomogne ni to, jer fotka prosto nije dovoljno oslobođena viška.

Primetio sam da su razne brave i kvake na vratima zahvalna tema. Osim što su zanimljiv objekat za istraživanje na planu svetla, kompozicije i boje, po definiciji su jednostavne strukture, jer vrata i zidovi (i ponekad prozori na vratima) čine prirodan, neopterećujući faktor. Ovako nekako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.”