SluÄajni pogled, pravi trenutak, luda ideja i deset minuta na pretek. Rezultat: mrtva priroda.
Kod Cicike nema Å”ale: kitnikez se sada proizvodi u epskim koliÄinama. Ishod je, uglavnom, lirski, mada opipljiv po svim naÄelima dijalektiÄkog materijalizā¦ A Å”ta ja tu priÄam kojeÅ”ta: osim kitnikeza, dobili smo i tri dunjca (“muÅ”ke dunje”). I baÅ” mi beÅ”e naspelo da uhvatim jedan odreÄeni ugao ta tri ploda i imao sam ideju kako Äu da ih obradim. Malo mistike: mora da ispadne kao crtež olovkom.
E, daā¦ Grubi raster: maniristiÄki potez prikrivanja nesavrÅ”enog fokusa. Ulivanje boje: izlet postmodernistiÄkog, da prostite, paroksizma. I konaÄno: neravna, nonÅ”alantno izdrljana ivica slike koja služi da se mudroseri drže za bradu dok zamiÅ”ljeno fantaziraju o neÄemu Å”to nema veze sa predmetom posmatranja. Verujem da bi dobro uvežbani kritiÄar veÄ mogao da pronaÄe 350-400 reÄi koje ne znaÄe ama baÅ” niÅ”ta, da bi nekim kljuÄnim glagolom u poslednjoj reÄenici mogao da poentira i konaÄno se opredeli za to da li mu se ovo dopada ili ne. Pritom Äe skoro svaki labilni posmatraÄ (pogotovo ako je meÄu gorepomenutim ÄeÅ”aÄima podbratka) veÄ pronaÄi odgovarajuÄi “hmmmā¦” i time pokazati duboko razumevanje za sve ono Å”to je na ovoj slici prepoznato, a Äega na njoj nema.
Eto, a bila je to tek mala stilska vežba koja apsolutno nema nameru da zadovolji iÅ”ta osim jesenje tradicije slikanja neke mrtve prirode u mom domu. A onaj kitnikez, pitate? Stvaran da stvarniji ne može da bude. Zna Cicika pos’o.
Aj razlaz: kasno je za popravke.