Äuje se zvono: utrÄavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj viÅ”eĀ°, ko Äe znatiā¦
O opasci iz podnaslova Äu malo kasnije. Sad je važnije da najavim neÅ”to drugo.
Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila oÄigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze izmeÄu dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivÅ”i na novi stepenik tehniÄkih moguÄnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beÅ”e da “jedna na dan” ne znaÄi “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako Äemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografiÅ”em neÅ”to vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile Äisto smeÄe, osim u pad incidentnih sluÄajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suÅ”tini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam taÄno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.
To Å”to ovo priÄam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduÅ”e, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da Äu tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog Äasa) 12.500 ekspozicija i izvlaÄiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego Å”to osmislim kako Äe izgledati treÄi ciklusā¦ Da, reÅ”io sam da nastavim.
