Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Četr dana pre smaka sveta, ja pravim lo-fi razglednice…
Pa šta da radim kad sam željan visokih mesta za hvatanje zanimljivih kadrova… Uglavnom, u nedelju smo preselili Anu u drugi stan, u garsonjeru koja joj je po volji. Treći sprat u relativno mirnom delu Novog Sada, prozori gledaju ka zapadu i ka jugu. Slika sa zapadnog prozora je uhvaćena u pravi čas.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (262): 17. decembar 2012.”
Tokom preostala četr dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
Dakle, ples uz šipku… Ali malo drugačiji nego što ste verovatno pomislili…
Spektakularno!…
Lepo Igor kaže: sinhronicitet. Ali čestitog čoveka nema ko da sluša, iako bi imao šta da nauči. Evo, recimo ja…
Bog da me vidi, nema tri dana da sam pročitao jedan zanimljiv prilog na nekom foto-blogu o fotografijama eksterijera kojima (namerno ili slučajno) nedostaje horizont. I pouka tamo beše da što je očiglednije gde bi horizont trebalo da bude, a da ga na tom mestu nema, to je fotka sugestivnija. I da ne bi ostalo na rečima, posavetovali su zainteresovane da pokušaju eksperiment sa nekom gustom šumom ili sa scenom u magli.
Pomislio sam na to da bih, zapravo, mogao da oprobam tako nešto ovih dana, samo ako li se izvezem iz grada na otvoreni put. Ali, auto je bio zatrpan u garaži i nisam hteo da ga vozim po onom vremenu. I tako je bilo sve do dana koji baš ostavismo za sobom, kad samo krenuli put Novog Sada, nužnim poslom… U neka doba nisam više mogao da odolim slici u koju sam gledao dok vozim, pa sam stao, repetirao lično naoružanje i upucao upravo ovo:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (261): 16. decembar 2012.”
Tokom preostalih pet dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
Danas slušamo muziku autora koga su mnogi shvatili neozbiljno i tako se silno ogrešili o sadržaj albuma koje je objavljivao. Joe Jackson je muzičar o kome bi imalo šta da se ispriča. Nažalost, to se neće desiti ovog puta, jer nedelja je, a nedeljom nema predavanja o muzici i muzičarima. Pametnije će biti da pokušamo da stignemo nekud slušajući muziku.
Pa dobro ljudi, šta je ovo! Apsi onog da vidimo je li on kriv! Za šta? Eci, peci, pec: za putarska preduzeća! I pitaj ga otkud sneg u decembru!
Zaista ne znam da li sam jedini na ovom svetu koji misli u ovoj zemlji vladaju nečasni ljudi. Namerno sam rekao “u ovoj zemlji”, a ne “ovom zemljom”, ne zato što mislim da oni koji vladaju zemljom jesu časni, nego zato što mislim da se na tim mestima nalaze ljudi koji su prepustili sve nas stihiji. Šta će biti i kako će se desiti, odlučiće horde, poput onih hordi koje su iskoristile metode zastrašivanja da nateraju državu spreče paradu ponosa. Evo, horde su odlučile da nije bitno to što su putevi u takvom stanju u kakvom su. A ti što su bili zavejani i po 20 sati na autoputu, pa ko im je kriv što je pao sneg!
Cirkus sa neočišćenim putevima je vrlo paradigmatičan kao slika ovog društva. Bilo je potrebno više od dvadeset godina nakon što su predsednici opština, uz blagoslov one Svinje, posekle drveće uz drumove, pa da neko primeti da je to drveće imalo i neku funkciju pored druma. A godine 2012, ministar koji se javno klanja senima te iste Svinje, podsmešljivo poručuje naciji: jebigica, otkud smo znali da u decembru može da padne sneg.
I nikom ništa.
Videli smo već umetnost interaktivnog slikanja peskom, a sad gledamo i interaktivno slikanje uljem na vodi.
Fantastično.
Meteorološka.
Vreme se pokvarilo, a nije da nije, prepodne sam proveo otkopavajući prilaz garaži kako bih izvukao auto posle celih nedelju dana. I onda, zatekao sam se večeras ispod jedne strehe. Dok sam čekao da se hamburgeri ispeku, padne mi jedan kadar u oči. Fotoaparat o ramenu, pet slobodnih minuta sa kojima ne znam šta ću, reko’ hajde da pokušam da uhvatim kapi kiše u kadar.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (260): 15. decembar 2012.”
Tokom preostalih šest dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
