Danas slušam nešto što sam odavno zaboravio, a to je toliko nepravedno da me je sad sramota. Odšrafi te zvučnike i poslušaj dobro: ovo je temeljno vredna muzika.
Author: Grba
Beograd iz vazduha
A sad nešto vrlo, vrlo posebno: Beograd okom kamere na model-helokopteru. I oprostite autoru ovog video-rada na lošem ukusu za muziku°, jer slika zaista vredi osam i po minuta vaše pažnje.
Više detalja ćete naći na matičnom sajtu firme koja je izašla na tržište sa ponudom snimaka iz vazduha po želji naručioca. Ovim, nadam se, kompenzujem činjenicu da sam ovaj video-rad postavio na Suštinu pasijansa bez saglasnosti autora°°.
(tnx Zloba via Rasejani)
__________
° Da, znam da je to muzička podloga kultne emisije “Beograde, dobro jutro”. No, ja i dalje mislim da je taj aranžman prototip kiča.
°° Uostalom, da su hteli da spreče prenošenje klipa umesto da to zabrane, mogli su tako da nameste na svom nalogu uz taj prilog.
Jedna na dan (221): 6. novembar 2012.
Odneo nas je đavo ovako lenje i neradne. Čak i simboli rada padaju.
Kretao sam se ulicom i imao šta da vidim: kao što je to običaj u mojoj varoši, komunalne službe čekaju novembar, vreme koje je kalendarski dovoljno sigurno da će obezbediti kišu, kako bi pokrenule neka iskopavanja. Ima tu one iskonske ljubavi prema blatu, mnogo nam nedostaje otkad je cela varoš asfaltirana još sedamdesetih godina prošlog veka, pa se duševna žudnja kompenzuje blatom sa naslaga zemlje u prometnim raskrsnicama.
Međutim, vraga: rupa je već zatrpana, a znak za radove na putu srušen. Tuga u sirovom obliku; tuga kao takva. Eh…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (221): 6. novembar 2012.”
Klavir se napio k’o govedo…
…a kravata je zaspala i verovatno pala pod sto. Pojačalo je pobeglo kući u Šišatovac, a džuboks povraća u klozetu…
Tom Waits je jedinstvena pojava. Ili bi bilo lakše reći da je lud k’o struja, pa da skratimo raspravu. Mislim, ko bi drugi na koncertu mogao da otpeva, jednu za drugom i bez pauze, pesme Silent Night i Christmas Card from Hooker in Minneapolis? Nego, da čujemo jednu od meni omiljenih.
Jedna na dan (220): 5. novembar 2012.
Bio mi je divan dan, divan dan, divan dan… I pobedio sam. Sve s peharom.
A reče cicika da to čak nije sve:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (220): 5. novembar 2012.”
Neka raste
To je figurativni rast, dragi moji, ne misli se ovde na obim mog struka!…
Prisetio sam se ove pesme jutros, pa mi ne ide iz glave. Kažu da je jedini način da izbiješ neku pesmu iz mrtve petlje u glavi taj da čuješ pesmu ispočetka, pa reko’ da probam.
Vid
Izvesna budućnost?
Da li moć upotrebe informacija plaćamo odricanjem od slobode? Gde je granica?
Zanimljiv koncept u filmu. Gluma je očajna, ali svejedno vredi pogledati.
(Tnx Bane)
Jedna na dan (219): 4. novembar 2012.
Sezona utakmica sedeće odbojke je u punom jeku. Ali kao za inat, u subotu uveče nisam mogao da prisustvujem utakmici u Kikindi od početka. No, utakmica se razvukla na pet setova, pa sam dobio svoj deo (nećetedameprevarite); i vredelo je, utakmica je bila sjajna. A i Marinku laknulo kad sam se vratio i preuzeo fotoaparat od njega; on je bio dostojna zamena za mog odsustva.
Sala u kojoj je igrana utakmica između OKI “Feniks” i IOK “Borac” iz Banja Luke nije velika, ali je makar čestito osvetljena, pa se lako slika (ako znaš kako). Iz svog dela korpusa fotki sa utakmice, izabrao sam jednu i odlučio da je napravim da izgleda kao da je skenirana iz starih novina:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (219): 4. novembar 2012.”
Šta se to dešava?
Na prste možeš da izbrojiš dešavanja u muzici koja su pomerila nešto više od trivijalnih pojava, poput stanja na top-listama. Danas slušamo naslovnu numeru albuma koji je realno predstavljao veliki potres, ne samo na sceni. elem, pred nama je pesma prvog muzičara tamne kože koji se usudio da vikne “car je go”, da opstane u pitanju šta se to dešava u društvu u kojem parole ne odražavaju realno stanje.
Utovar nedeljom, 4. novembar
Novembar: ciljna ravnina godine. Bemti, kad pre 47…
I tako, dok se problemi oko nas gomilaju, mi smo gledali predstavu prirodne katastrofe koja je zadesila istočnu obalu Amerike. Čujem neki su mislili da je to nova američka serija, dok su neki čak verovali da je reč o nekom novom i do sada ne viđenom reality show programu. Nisam se time mnogo bavio, tek sam prevrnuo špil fotografija na portalu lista The Telegraph i to je bilo sve.
Nego mi je upalo u oči to da su pre prolaska uragan procenili štetu na jednu do dve milijardi dolara, a nakon prolaska su ocenili da je šteta oko 50 milijardi. Da li su oni to nesposobni da procene štetu ili su im stigli konsultanti sa iskustvom iz tenderskih komisija po Srbiji, ne bih znao da vam kažem.