Jes’ reklama, ali jedna od boljih koje sam video poslednjih godina.
Najzad nešto jednostavno i zasnovano na dobroj ideji i prostom triku koji ne košta sto hiljada dolara po snimljenoj sekundi.
Author: Grba
Jedna na dan (111): 20. jul 2012.
Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno…
Moj kum Željko pokušava da dostigne zen u pecanju. Teško mu ide jer gura sam kako zna i ume. Zasad je dostigao uživanje u doživljaju izmaglice nad Tisom u praskozorje, ali teško da je stigao dalje od toga. A dobar k’o lebac kakav je inače, desilo mu se da se som uhvatio na udicu baš kad on nije bio blizu – ugađao je baš meni (vozao me čamcem oko onog pilona koji ste videli juče) i nije bio tu kad se praporac oglasio. Srećom, kuma Zora je čula alarm, a kumče Marko je macan u duši i telu, volu rep da iščupa, a kamoli soma koji se ukopao u mulj – i obalna ekipa uspe da presudi somu od 4,9 kg. Posle kalanja i pandlovanja, ostalo mi samo da uslikam glavu…
Kuvanje marmelade, ali kakve!
Postoji jedan kratki i veoma posebni period u visokoproduciranoj R&B muzici ranih sedamdesetih kada je svima najzad postalo jasno da to nije isto što i soul, kada se ta muzika dobro kotirala i na američkim radio stanicama koje su slušali belci, a hiperprodukcija izazvana disko-manijom još nije otpočela. E, tada je jedan klasični ženski pevački trio predvođen jednim perfektnim glasom otpevao jedan od najvećih dance hitova sedamdesetih…
Allen Toussaint at his best…
(Skoro) trista na sat
Navodno, kanadska policija traži lika koji je vozio 299 km/h autoputem nadomak Vankuvera i okačio svoju vožnju na youtube. Mislim da će moći da mu pljunu pod prozor. Figurativno, to jest – neće ga naći nikad.
Prebacite u HD verziju, bacite sliku preko celog ekrana i pratite broj na plazma displeju levo od obrtometra…
Setio sam se pokojnog Dragiše iz Kikinde… Stigao je s posla u tri i petnaest, ručao i seo na motor sa još jednim drugom. I stigli su na vreme na koncert grupe Gillan u Zagrebu koji je bio zakazan za osam uveče. Istom brzinom kući u Kikindu, na spavanje, pa ujutru na posao. Ah, da: oko 470 km u jednom smeru…
Jedna na dan (110): 19. jul 2012.
Jeste da je bio radni dan, ali valjalo je biti frajer pa pobeći s posla. I to gde drugde, nego pravo na Tisu…
Kumovi su insistirali da provedemo dan sa njima na Tisi. Ovog puta, za razliku od prethodne dve posete, otišli smo na bačku stranu. A novotarija je i to da smo se provozali čamcem po Tisi. “Vozi pod most”, rekoh Željku, “i napravi krug oko pilona. To je sve što tražim.” Sve je bilo na zicer – i mesto za slikanje i oprema u funkciji i dobro svetlo. Dobio sam mnogo dobrih slika, a za vas biram ovu:
Ja sam čova, bato!
Danas slušamo nešto što ne trpi previše priče. Jedino da vas podsetim da bi bilo poželjno da odšrafite ozvučenje, jer ovo je krljačina koja zahteva da se uši produvaju.
Doduše, valja da pomenemo dve stvari. Pustite ponovo, pa pročitajte i pratite linkove, možda nešto bude i vama zanimljivo.
Parada moto-jedinice policije u Rimu 1953.
Beše neko romantično vreme… Ovo je toliko benasto da sam oduševljen. 
I sad kad pomislimo kako je sve moglo da izgleda pre šezdeset godina, otkrijemo kako za sve ove godine ništa novo nismo naučili, osim što smo možda utrenirali palčeve na mobilnim telefonima. Nije baš neko dostignuće…
Jedna na dan (109): 18. jul 2012.
I konačno, došla je na red fotka koju držim u glavi već danima…
Jedne večeri je bilo suviše kasno. Druge večeri mi nije bilo po volji. trće večeri sam mislio na nešto treće… I tako se nizalo još od vikenda: hteo sam da opet fotografišem svog Orfeja. Ideja je ovog puta bila prosta: igraću se u polumraku, držeći veliku blendu i veliku osetljivost i eksperimentišući sa uglovima. Bilo je zanimljivo, priznajem, a nisam se uzdržao ni od malčice postprodukcije. Odabrao sam ovu:
Zovite me Al
Danas slušamo sjajnu stvar sa legendarnog albuma Graceland (1986) koji je Paul Simon upriličio sa danas čuvenim bendom Ladysmith Black Mambazo iz Južnoafričke Republike. A spot je priča za sebe… Da, dobro vidite: to je Chevy Chase…
I ne samo spot, nego i tekst:
Linija
Postoji linija koja se pruža kroz sve stvari: duga, prava putanja od kolevke do groba. Šta biva kad se čovek suoči sa krajem te linije?
Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.
Ovaj kratki film je skrenuo pažnju na sebe na festivalima. Na jednom je i nagrađen.