Author: Grba

Jedna na dan (108): 17. jul 2012.

Pazi, #onokad se čovek toliko glupavo oseća da sedne pred televizor i gleda film o Hariju Poteru. Tu treba jak šamar da se izađe iz hipnoze…

A šta da velim: nije mi se posrećilo da organizujem sve kako sam zamislio (“posrećiti se” je, dakako, demagoški glagol), pa kad sam odremao uz gorepomenutu budalaštinu, shvatio sam da nemam ništa za fotku dana. Ona koju sam zamislio traži veće pripreme. Ne, rekoh sebi, bićeš pošten i priznaćeš da ti glava danas ne radi. Uzmi fotoaparat u ruke i uslikaj prvo što ti padne u oči. Učini tu sliku bar malo zanimljivom na bilo koji način. Eto zadatka…

Petnaest ekspozicija kasnije (od čega je devet završilo u kanti za smeće), iznosim pred vas ovo:

Jedna na dan 17. jul 2012: kad nema bolje (slike ili večere), dobre su i grisine

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (108): 17. jul 2012.”

Crni pesak

Ne znam koliko ste skloni prihvatanju skrivenih simbola u pokretnim slikama kao umetničkom izrazu. Ako težite takvom načinu, biće ovde dosta posla za vas kao gledaoca.

Predlažem vam da prebacite film u HD verziju i da raširite sliku preko celog ekrana.

Ne znam kako će vam se učiniti zvučna podloga ovog kratkog filma. No, kako god da je, znajte da je relevantno. Elem, družina koja kreira ove radove inspirisana je radom sastava za proizvodnju elektronske muzike° The Glitch Mob.

 

________
° Žao mi je, ali ni posle dužeg promišljanja nisam uspeo da pronađem prikladniju sintagmu za to što ti ljudi rade.

R.I.P. John Lord

Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.

Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. John Lord”

Izvol’te u mašineriju

Direktni motiv za današnji izbor ove pesme je podrška sjajnom Vladanovom tekstu o umornim rokerima, u kome ju je on i sam upotrebio kao parabolu… Elem, predstavljam vam numeru sa jednog od albuma koji je izvršio najveći uticaj ne mene u ranoj mladosti, i to ne samo kada je reč o muzici. A tada, kada sam imao dvanaestak godina, ovu pesmu sam razumeo manje od svih drugih. Pogotovo stihove “…What did you dream? It’s alright, we told you what to dream…”

Nastavite sa čitanjem… “Izvol’te u mašineriju”

Zavet

Ovaj animirani film sam pogledao juče i od tada ne prestajem da razmišljam o njemu.

Nekim ljubavima nema granice. Pitanje je, pak, kako i koliko razumemo pojavne oblike istinske ljubavi.

Jedna na dan (105): 14. jul 2012.

Malo kasnim sa objavljivanjem, što je predmet više sile. Važno je da nisam kasnio da uhvatim scenu.

Jučerašnje popodne i veče smo proveli u veselom društvu na Tisi. Bilo mi se baš osladilo da lovim promene svetla kako sunce zalazi i slikao sam istu scenu svakih desetak minuta tokom možda dva sata. Upornost se isplatila i evo poslednje fotke u tom nizu:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (105): 14. jul 2012.”