Author: Grba

Jedna na dan (70): 9. jun 2012.

Jedna zamalo-pa-reporterska…

Dan sam proveo škljocajući. Ama, skoro-pa-mlatarajući. Trebalo je da uradim reporterski posao za koji sam bio zadužen i uradio sam ga kako dolikuje, koliko zaključujem posle brzog pregleda preko 400 ekspozicija. Posle trijaže će ostati stotinjak fotki, a to je već nešto.

Tek kad sam sređivao ovaj sadržaj, shvatio sam da nemam ništa za projekat “jedna na dan”. Dan je bio vreo, mozak je proključao, a ni tri litre popijene vode mi nisu bile dovoljne da spreče predvečernju glavobolju zbog dehidracije… Nije bilo druge nego da potražim nešto što bi moglo obradom da se pokaže primerenim da upamtim ovaj dan. I nađem priliku brzo.

Jedna na dan, 9. jun 2012 – OKI "Feniks": OKI "Brčko" 2:3

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (70): 9. jun 2012.”

Kristalna granica

Danas slušamo jednu od meni najdražih grupa savremenog američkog zvuka, onog koji se verlo široko opisuje pojmovima americana i alt.country. Calexico je projekat dvojice ludaka iz Arizone: John Convertino i Joey Burns su ljudi koji umeju da pretoče miris pustinje u muziku.

Preporučujem glasno slušanje.

A vašoj pažnji svakako preporučujem da pročačkate opus grupe Calexico. Imao bih šta da preporučim i lično, ali neću. Angel Da ne pomislite da ima lošijih momenata: ovako konzistentno visok kvalitet muzike tokom dužeg vremena je jako teško naći.

Krimi-priča

Navodno, ovo je prava priča-glavolomka. U filmu se nalazi šesnaest skrivenih poruka koje sadrže ključeve u vezi sa tajnama. Pa, probajte ako ste dokoni. Ili makar pogledajte remek-delo animacije i uživajte.

Više detalja o ovom filmu ćete pronaći na matičnoj adresi: The Thomas Beagle Cipher.

Što se mene tiče, pozabaviću se umetničkim doživljajem. Nije malo.

(Via)

R.I.P. Ray Bradbury

Prošlo je već tri dana kako je na neko bolje mesto otišao veliki autor naučne fantastike, napetih priča, filmskog i televizijskog stvaralaštva… Stižem da mu odam poštu tek sad. A bio je jedan od mojih junaka u literaturi…

Ray Bradbury (1920-2012)Ray Bradbury (1920-2012) bio je poslednji preostali iz velike SF trojke ABC (Asimov – Bradbury – Clarke). Što pročitah negde: nepošteno je da u listu temeljnih autora žanra ne dospe i Robert A. Heinlein, ali to je neka druga tema. Poenta je da nema popisa najznačajnijih SF autora a da se ne pomene i ime Reja Bredberija, iako je SF bio samo jedan od žanrova u kojima se uspešno pokazao.

Bredberi je bio velemajstor priče. Od “Marsijanskih hronika“, koje su ga u romantično vreme pulp-fiction forme uznele u prvu ligu svetskih autora, plodno je radio u raznim medijima. Njegov roman Farenheit 451 je jedno od obaveznih dela na spisku remek-dela u podžanru distopije; a film koji je Fransoa Trifo uradio po knjizi ide u red najvažnijih SF filmova uopšte.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Ray Bradbury”

Jedna na dan (68): 7. jun 2012.

Može li primamljiva fotka da nastane u afektu? Može, ukoliko se pod afektom smatra samo čin fotografisanja…

Bližilo se ono doba večeri kad biram fotku dana i namah sam ustanovio da nemam ničeg prikladnog na lageru (zapravo, imam, ali nije odgovaralo mom raspoloženju). Pomislih tada: ima li čega u neposrednoj okolini što sam sebi zadao da ću slikati, a da mogu to da obavim bolje nego što sam nekad radio? I setim se: navrnem objektiv 50 mm, turim ga na najvećih f/1.4, navijem žestokih ISO 2000 i izađem u dvorište. Pet minuta kasnije, znao sam da je imam:

Jedna na dan, 7. jun 2012: zvono

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (68): 7. jun 2012.”

Sećanje na Slobodana Selenića

Na današnji dan pre 79 godina, rođen je veliki srpski dramski pisac, jedan od mojih omiljenih autora i svakako jedan od onih koji su zaslužili moje duboko poštovanje. Ove redove posvećujem sećanju na susret sa njim.

Slobodan Selenić (1933-1995)Jako davno sam počeo da prepoznajem raznorazne lokalne kvaziheroje i kvaziintelektualce koji koriste svaku prigodu javnog skupa da ispale svoje bezvredne misli i promisli. Takvi su pogotovo redovni, ama deo inventara, na raznim književnim i sličnim skupovima i zbog toga već godinama izbegavam da pohađam te skupove, iako sam ranije bio redovan, jer kako su godine prolazile, palanački mentalitet na nepalanačkim skupovima je postajao sve izraženiji. Znam za to, pa čuvam živce i zbog toga se odričem čak i vrlo zanimljivih ljudi koji ponekad dolaze u moju malu varoš.

Živo se sećam jednog takvog skupa, jednog od poslednjih koji sam pohodio; beše to u proleće 1990. godine, teško mi je da se setim tačno. Bilo je to u sali današnjeg Kulturnog centra u Kikindi (tada je to bio Dom omladine). Stupio sam tada u veoma zanimljiv razgovor sa Slobodanom Selenićem, što je moglo da izađe na ko zna šta da se nisu umešali neki lokalni heroji.

Nastavite sa čitanjem… “Sećanje na Slobodana Selenića”

Dilajla 2012

Danas slušamo numeru koju je Komšija slušao sa sve tri dostupne radio stanice u vreme kad se pojavila. No, šta ću mu ja: pesma je veličanstvena, izvođač vanserijskih kapaciteta, a verzija spektakularnih razmera… U ponedeljak je održan koncert ispred Bakingemske palate, a Tom Jones je bio jedan od izvođača. Izgleda da se Veliki Dasa druži sa marijačima tamo u Las Vegasu… Poslušajte ovo.

Šta da velim: bili smo na koncertu Toma Jonesa u Beogradu novembra 2009. – ili je bolje reći da je to bila pakleno dobra žurka. Evo ga, danas puni sedamdeset dve i sad već valja sumnjati da je potpisao ugovor sa đavolom, jer peva kapacitetom koji nije slabiji od onog pre 45 godina.

Digresija: pogledajte fotke na stranici sa događaja. Moji favoriti su Grace Jones koja je vrtela hulahop dok je pevala i… i onaj spektakularni vatromet.