Author: Grba

Happy Birthday, Mr Gilmour

Danas mu je 66. Izgleda, kreće se i ponaša kao pravi gospodin iz prostog razloga što je pravi gospodin. Pritom je sjajan roker i veliki poštovalac muzike.

David Jon Gilmour je rođen 6. marta 1946. godine u Kembridžu, gde se družio sa nekim zanimljivim likovima u srednjoj školi. Mlađahnog i umetnički nadarenog druga po imenu Roger Barrett (koga su svi znali po nadimku Syd) je naučio da svira gitaru. To je kasnije, kada je Sidu crkao I/O port, pomoglo zajedničkim poznanicima iz srednje škole da ga pozovu da prikrpi nastalu rupu u bendu koji je posle prvog albuma imao gomilu ugovorenih obaveza i međunarodnu karijeru u perspektivi.

Ime tog benda je bilo Pink Floyd.

A šta se dešavalo u tom velikom bendu i ko je za šta kriv, a ko za šta prav, predmet je mnogobrojnih demagoških rasprava u kojima ja neću učestvovati. Umesto toga, ja slušam muziku, a čujem više od onih kojima je stalo do kulta prolupalih ličnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gilmour”

Jon je frustriran

(Phishing… Eh, ovo radim prvi put.)
Nećeš ti meni zapovedati, reče Jon, uze fotoaparat u ruke i ode da sačini seriju HDR fotografija o beogradskim obalama, ovog puta na potezu od Ade Ciganlije do Umke.

A prezime? Kao da sam neki grof iz Lihtenštajna ili fudbaler iz Belgije, bože me sakloni!– Nesmotreno. To je bilo nesmotreno s vaše strane – reče Jon Vegge Knoor from Hasselblad inspektoru Đurađu Talaševiću, koordinatoru programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala. – Manje-više za mene, nego moja porodica… Ajde što ste me smestili u Višbaden i što sad više ne smem da idem u Makiš da fotografišem, nego toliko ime, molim vas…

– Ali, zovete se Jon, to i nije tako retko rumunsko ime…

– Jon! Jon? Kakvo je to ime? Rumunsko? A prezime? Vegge Knoor from Hasselblad! Kao da sam neki grof iz Lihtenštajna ili fudbaler iz Belgije, bože me sakloni! Mogli ste da otvorite bilo koju stranicu u telefonskom imeniku gde su Petrovići, Markovići, Jovanovići, Mihajlovići, šta ja znam, pa da tamo nabodete neko ime žmureći!

– Varate se, dragi Jone Vegge Knoor from Hasselblade! Vaše novo ime, dokazano je naučno, nije moguće zapamtiti osim ako ne prođete specijalni jednonedeljni kurs u okviru programa za zaštitu svedoka. A kad nema pamćenja imena, nema ni rizika da će vas neko provaliti! Istina, ljudi su sad prilično progledali otkad smo kandidat za ulazak u Evropu, gledao sam na televiziji, rekao naš predsednik u dnevniku, ali opet će biti teško da registruju i upamte ime “Jon Vegge Knoor from Hasselblad”. Naučno dokazano, kad vam kažem!

Nastavite sa čitanjem… “Jon je frustriran”

Slučajevi (26): Istorijska epizoda

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.

– * –

Istorijska epizoda

Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.

Žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (26): Istorijska epizoda”

Fotografija dana, 5. mart 2012

Boktemazo, da li je moguće da predmet fotografisanja može da izazove ovisnost poput teških droga?…

Prošle noći sam izginuo radeći neki hitan posao, legao sam u zoru i to bdenije mi nije prijalo. Spavao sam manje nego što bi trebalo i u nevreme, pa kako sam ustao, tako sam nastavio da radim i to je trajalo do večeri. Primetili ste, uostalom, da nije bilo ad hoc priloga tokom celog dana… Tako je to ponekad.

Kasnije uveče, pomerao sam nešto po stolu i u jednom času mrežica sa klikerima mi se našla u rukama… Hmm… Naaah, obećao sam da neću. Ma, dobro, samo sam pomislio… A onda, pomerao sam neke oprane sudove i u ruci mi se našla tek oprana teglica od nekih grčkih maslina, tačno protiv svetla na radnom delu. I sasvim slučajno opet pogledam ka klikerima… I tako…

Fotografija dana za 5. mart 2012.

Eksperimentisanje je bilo potpuno bez plana i programa. Gurao sam svetiljke u klikere, osvetljavao sa svih strana, podmetao crveno svetlo, pokušavao da kontrolišem pregorevanje, varirao pozadine bez onih šarenih papira… Od trideset ekspozicija, pola sam izbrisao jer uopšte nisu valjale. Od preostalih sam na kraju izolovao pet, onda sam napravio pauzu za čaj i tada brzo izabrao jednu od njih koja mi se na prvu loptu učinila zanimljivom. Bum, tras, gotovo. Mišn akomplišd. Rolling on the floor laughing

Idemo dalje. Još samo malo. Poslednja u ciklusu je za 24. mart…

Slučajevi (25): Lovci

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.

– * –

Lovci

U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.

Dvojica se nisu vratila.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.

Kozlov: Hoćeš li da zapališ?

Oknov: Ne.

Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?

Oknov: Ne.

Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?

Oknov: Ne.

Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (25): Lovci”

Fotografija dana, 4. mart 2012

Baš volim kad zamislim nešto, pa ispadne baš tako, iako do sada nisam ni pokušavao slično.

Fotografisanje u pozorištu je kategorija za one koji imaju fotoaparate. Mislim – prave fotoaparate, ISO 800 bez zrnca šuma i tako to. Ja se samo ponekad usudim da koristim ISO 200 ali samo ako ne lovim detalje i ako može da se priča o prihvatljivom šumu – a i tada tek naslućujem šta uspeva, a šta ne.

Imam iskustva u slikanju scene; probao sam sve i svašta sa ograničenom opremom; nalazio sam rešenja kad to nije bilo tako lako. Poslednje što sam radio i učio ponešto usput beše Jazz & Blues festival u Kikindi prošlog novembra (ovde, ovde, ovde i ovde). A u nedelju uveče smo pohodili isti prostor, sala pozorišta u Kikindi, gde je nastupio beogradski plesački ansambl Celtic Rhythm, specijalisti za irski ples.

Zbog stotinu peripetija, nismo nabavili ulaznice na vreme, pa smo uhvatili mesta na početku trećeg reda – nije strašno, ali nije ni bogzna šta. Poneo sam fotoaparat na koncert sa namerom da uhvatim pokret igrača u koliko-toliko stabilnom ambijentu. Problem je u tome što i sa ISO 200 moram da izdržim 0,1-0,3 sekunde da slikam iz ruke – što se ni teoretski ne radi kad nemaš na raspolaganju stabilizaciju slike – a ja je nemam.

Uspeo sam.

Fotografija dana za 4. mart 2012.

Kad gledam šta sam sve uhvatio u tih dvadesetak ekspozicija, koliko sam ih napravio, mogu reći da sam izveo mission impossible, a kamoli da sam ostvario nameru. Ova ekspozicija je trajala 1/6 sekunde (u prevodu 0,1666) i izveo sam je iz ruke. Stabilnost sam postigao oslanjajući aparat na lice (radio sam kroz tražilo) dok sam sedeo stabilno. I dobio sam tačno ono čemu sam se nadao: igrače u akciji i dovoljno mirnu ruku. Mišn akomplišd. Open-mouthed smile

Slučajevi (24): San čoveku ne da mira

Svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

– * –

San čoveku ne da mira

Markov je skinuo čizme i, uzdahnuvši, legao na divan.

On je želeo da spava, ali, čim je sklopio oči, želja za snom smesta je minula. Markov je otvorio oči i posegnuo za knjigom. Ali san ga je opet obuzeo, i, ne dosegnuvši knjigu, Markov je legao i opet sklopio oči. Ali samo što su se oči sklopile, san je opet odleteo, i svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

Dugo se Markov mučio, ne znajući šta da radi: da spava ili da bdi? Napokon, izmučivši se i omrznuvši samoga sebe i svoju sobu, Markov je obukao kaput, stavio šešir, uzeo u ruku štap i izašao na ulicu. Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

Ulazeći u sobu, osetio je u telu ugodan zamor i zaželeo je da spava. Ali, samo što je legao na divan i sklopio oči, san je smesta nestao.

S besom je Makarov skočio s divana i, bez kape i kaputa, pojurio je u pravcu Tavričeskog vrta.

1936-1937.

Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Utovar nedeljom, 4. mart

I tako, dok dlanom o dlan, već mart. Opako brzo mi se vrti kalendar. Ne dopada mi se to. Pogotovo zato što živim u Zoni Gluposti, a nemam ni snage ni novca da se oduprem, osim kontranapadima. A onda upadam u spin…

U međuvremenu, informativna redakcija RTS se opet sprema za smradovsko informisanje. Spremaju se za izbore, šta li.

Da li iko u informativnoj redakciji RTS zna razliku između sajta i aplikacije?U sredu, 29. februara, zateknem se ispred televizora u nesrećan čas: tokom najave vesti dana u podnevnom dnevniku. U najavi rekoše kako je, eto, fotografija Novaka Đokovića na fejZbuku oborila sajt. U, bre. Već sam zaboravio na to i otišao, nego sam u tom času opet prolazio, kad čujem – baš ta vest. Aj’ da vidim. Kad ono: na fan stranci Đovaka postavili app za virtuelno slikanje sa njim. Tu se populus popalio, pa krenuo da sastavi najveći fan album u istoriji Sunčevog sistema, pa je pukla aplikacija.

Aplikacija… Sajt… Govna lažljiva.

– * –

Sponzor fotografije: Mlekara ŠabacKraljica Svih Drombulja će dobiti 500.000 evra od jedne televizijske stanice da bi u emisiji najpoznatijeg domaćeg TV majmuna pred kamerama ispričala sve ono za šta je srpski puk zainteresovan. Da parafraziram Jakšu: slažem se da to bde tako, dok god ne moram da slušam to što priča, dok god moje dete ne mora da uči u školi o tome i dok god tih 500.000 evra budu praćeni isplatom poreza i doprinosa prema skali koja važi za sve.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. mart”