Author: Grba

Nije Bah. Ali tek što nije.

I was feeling kinda seasick
But the crowd called out for more

Pre muzike, moram da vam ispričam nešto.

Zoća je već ispričao kako imamo online tabelu u koju trpamo to što kačimo kao muziku za popodne. Znate kako je: dok proglasimo sledeći letnji raspust, biće u nizu ove rubrike već 1500 priloga; valja koordinisati barem retroaktivno, kako i činimo. Ali mimo toga se nikad ništa ne dogovaramo: svako sam odlučuje o sadržaju. Eventualno, neko nekome nehotice ubaci dobar šlagvort, pa onda to dođe na spisak kandidata za sledeće pisanje. I tako se stalno dopunjujemo, tome nema kraja – i to je najbolje od svega.

Ali, ponekad se desi takav sinhronicitet da je to suludo. Hteo sam da za danas spremim jednu Bahovu ekstravagancu (ima li ikog ko još nije prepoznao da je Bah zaista bio prvi pravi rock muzičar u istoriji?), kad mi je Zoća ispred nosa turio onaj pičić kako svira Baha…

A dva Baha u tri dana bi bilo previše i za majstore… Hot smile I toliko sam se zblanuo da sam rešio da potrošim jedan zicer koji odavno čeka da o njemu napišem velik tekst, onakav kakav ta pesma zaslužuje, budući da je reč o jednom od deset najuspešnijih singlova popularne muzike otkad postoji popularna muzika. Pritom, nije Bah, ali tek što nije.

Vreme je za muziku, pa nastavljam.

Dakako, ovo nije verzija sa singla. Verujem da je ovo najbolja postojeća živa verzija pesme “A Whiter Shade of Pale” u kojoj glavni dasa učestvuje. A orkestarski prolog valjda govori dovoljno: zna se u koju nišu muzičkog nasleđa se pakuju pesme koje imaju kapacitet za ovakav uvodni aranžman.

Nastavite sa čitanjem… “Nije Bah. Ali tek što nije.”

Oči sveta

Kako je lako vratiti sliku, kako je lako odjednom se naći još-malo-pa-40-godina u prošlosti, osetiti sve one mirise odrastanja, slušanja radija na srednjim talasima i dobijanja prilike da svoj život najzad počnem da kanališem sopstvenim odlukama. A koliko god malene te odluke bile, za mene su bile spektakularno važne, poput one da je Nikola Karaklajić rekao da je ovo jedna veoma dobra ploča.

Taj čovek nije govorio ništa drugačije nego kako jeste. A formirati fonoteku na osnovu preporuka Nikole Karaklajića je bio siguran put u sazrevanje uz dobru muziku. Pa čak i kad ta muzika, na mahove, obitava na samoj ivici rušenja u kič.

Nastavite sa čitanjem… “Oči sveta”

Bluz u neprohodnoj šumi

Ako možemo da se složimo da je to značenje reči “minglewood“.

Danas nema puno priče, jer šta vredi pričati o nečemu što se ne može objasniti. Evo, otkucajte “Lindley” u pretragu Suštine pasijansa, pročitajte tih pet priloga i poslušajte šta tam oima da se čuje. Zavirite na listu referenci rada sa drugima i za druge pre nego što skontate da je ona lista njegovih solo radova veoma nekompletna.

Pa tek onda poslušajte ovo, suncetiebemžareno.

A? Šta sad reći?

Nastavite sa čitanjem… “Bluz u neprohodnoj šumi”