Author: Miloš Babović

ULAZ DOZVOLJEN SAMO POSLOM U VEZI S PROSLAVOM

Negde u ovo doba pre četrdeset i jedne godine Mirjana je počela da očekuje od mene da izilazim već jednom…

Halejeva kometa, jasan znak dolaska mog trinaestog rođendana

Govoreći o Janu Oortu, holandskom astonomu koji je sredinom prošlog veka opisao prostor iz koga nam stižu komete (poznat kao Oortov oblak), odredio položaj Sunca u Mlečnom putu (tridesetak hiljada (svetlosnih) godina udaljen od centra naše galaksije) i započeo mapiranje kompletnog Mlečnog puta primetivši usput strahovite događaje u samom centru, čime je pripremio put za uvođenje ideje o crnoj rupi u centru svake galaksije, Neil deGrasse Tyson postavlja uznemirujuće pitanje:

Does the fact that most of us know the names of mass murderers, but never heard of Jan Oort, say anything about us? (Da li činjenica da većina nas zna imena masovnih ubica ali nikada nije čula za Jana Oorta govori išta o nama?)

Zaista. I šta mi u životu zapravo slavimo? Pogledajmo kalendar.

Nastavite sa čitanjem… “ULAZ DOZVOLJEN SAMO POSLOM U VEZI S PROSLAVOM”

Republički izbori u Srbiji 16. marta 2014. godine, iliti: We’re on a Mission from God

24. septembra 2000. godine sam kampovao na Dobrim Vodama. Drugim rečima, moju artiljerijsku jedinicu su iz kasarne poslali na istureno mesto van Bara dok ne prođe izborna furtutma. Glasao sam pod šatorom, na čijem je ulazu stajao stariji vojnik sa zadatkom da objasni vojsci kako se i za koga glasa. Dok sam prilazio šatoru, to nesrećno seljače iz sela pored sela pored Leskovca nije smelo ni da zine. Tako je bilo.

1. Šta bi?

Izbori su prošli, demokratija je delovala. Zavladala je Valentina, Valerija, Varvara, Vasilija, Vasiljka, Vaskrsija, Veliborka, Velinka, Vera, Verka, Veronika, Veroslava, Veselinka, Vesna, Vidosava, Viktorija, Vinka, Violeta, Višeslava, Višnja, Vladanka, Vladislava, Vlastimirka, Vojislava, Vujadinka, Vujka, Neverica...Vukadinka, Vukica, Vukosava, Vuksana… ili skraćeno: neverica. Jer, na republičkim izborima održanim 16. marta 2014. godine je apsolutnim trijumfom zaokružena furiozna osamnaestomesečna ofanziva Srbije na krug dvojke. Da, upravo tako: tokom sistematskog činjenja teških zločina protiv demokratije (od kojih je najteži temeljna izgradnja partokratske države u čijem je okviru, od oca legalizma i majke nemorala, rođena današnja apsolutna pobednica) gubitnici su zaboravili da žive u Srbiji. Teška isparenja beogradske virtuelne stvarnosti su ih opila. Došlo je vreme za mamurno buđenje.

Nastavite sa čitanjem… “Republički izbori u Srbiji 16. marta 2014. godine, iliti: We’re on a Mission from God”

Slatko moje dete

Današnja popodnevna muzika je rezultat dobrovoljne prijave. Peackok je klimnuo glavom…

Ljudi moji, nije vam lako: juče sam završio tekst kukanjem nad spotovima i ostalim od-muzike-odvlačućim elementima. No, što ti je život: moj ljubljeni bend Guns n’ Roses ne bih primetio onda kada je trebalo – sa 15 godina – da nije bilo spota. No, pre svega, da pustimo inspiraciju za danas: Scott Bredlee’s Postomodern Jukebox & Miche Braden.

Nastavite sa čitanjem… “Slatko moje dete”

Na putu ka manastiru

Šef je bio neumoljiv: ko poturi muziku, ima o njoj i da piše. Šta da pišem? Prvo pravilo, Baboviću, prvo pravilo!

Znamo ko u demokratiji sprovodi volju većine u slučajevima kada treba obavljati prljave poslove: nadglasana manjina. No teško je nazvati prljavim poslom predstavljanje živog izvođenja briljantnog albuma Abbey Road, posebno kada se radi o izvođenju tog albuma od strane četiri stara lisca.

Nastavite sa čitanjem… “Na putu ka manastiru”

Glupost caruje, pepeo se valja

Ministar Zorana gradi spomenik i trudi se da mladi naučnici ostanu u zemlji. Mali (i) patrijarh svoj trud (još uvek) zadržava(ju) na nivou zemnih ostataka.

Predizborno je vreme. Vlada Republike Srbije u ostavci (oličena kroz ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranu Mihajlović), privremeni organ grada Beograda (glavom i bradom Siniša Mali) i SPC (ni manje ni više nego partijarh Irinej) potpisali su 28. februara 2014. godine sporazum (javnosti nepoznatog tačnog sadržaja) koji, kako nas obaveštava Vlada Srbije, obezbeđuje uslove za izradu i postavljanje spomenika Nikoli Tesli u porti Hrama svetog Save na Vračaru. Ministar Mihajlović je istakla da će Ministarstvo pomoći što bržu realizaciju tog projekta. Takođe, ona je poručila da je briga o mladima naučnicima i njihov ostanak u zemlji cilj Vlade Srbije. Patrijarh je primetio kako je logično da zemni ostaci velikog mislioca počivaju na najsvetijem mestu srpskog naroda, u Hramu svetog Save, gde je postavljen i spomenik Karađorđu. Mali je, sa svoje strane, najavio da će biti formirana radna grupa, koju će činiti po tri predstavnika Ministarstva, Grada Beograda i SPC, čiji će zadatak biti da se zemni ostaci velikog naučnika u što kraćem roku prenesu u Hram svetog Save.

Na vrh brda Tesla mrda

Nastavite sa čitanjem… “Glupost caruje, pepeo se valja”

Kratke lekcije iz astronomije

Astronomija, nauka koja obuhvata proučavanje svih objekata i pojava van Zemlje. (Encyclopaedia Britannica)

Novogodišnji praznici su prošli, vreme je da se radi. Podugački tekst koji sledi predstavlja lagani presek posla koji tiho napreduje već neko vreme. Šta će od svega biti, videćemo. Meni je zabavno, što i vama u svakom slučaju želim.

Rotacija Zemlje oko Sunca. Kažemo da Zemlja kruži oko Sunca. Ovakva kratka izjava znači sledeće: Sunce, jedna od zvezda galaksije Mlečni put, i Zemlja, jedna od planeta lokalnog planetarnog sistema koji nazivamo Sunčev sistem, kreću se (u odnosu na udaljene, fiksne zvezde) oko zajedničkog centra gravitacije. U slučaju Sunca i Zemlje, zajednički centar gravitacije se praktično nalazi u centru Sunca, tako da se u ovom smislu Sunce praktično ne kreće. Zemlja se (gledano sa Sunca) kreće po putanji koja je, istorijski govoreći, prvobitno opisana empirijskim zakonima koje je ustanovio Johan Kepler (koristeći podatke koje je, osmatrajući nebeska tela, sakupio Tiho Brahe). Keplerovi zakoni postuliraju da se Zemlja (gledano sa Sunca) kreće po elipsi u čijoj se jednoj od žiža nalazi Sunce, te da linija koja spaja centar Sunca i centar Zemlje u jednakim vremenskim intervalima prebriše jednake površine – što zapravo znači da se Zemlja (gledano sa Sunca) kreće brže što je njen položaj bliži Suncu, i obratno. Keplerovi zakoni su u saglasju sa Njutnovim zakonom gravitacije, odličnim teorijskim objašnjenjem kretanja (gledano sa Sunca) svih planeta izuzev Merkura.

Nastavite sa čitanjem… “Kratke lekcije iz astronomije”

Loš dan majke Jevrosime

Gost-autor: otac mi Vukota

Tablica za pisanjeKad otople dani, i kad livade ozelene, desiće se i meni jedna čudna godišnjica: šest decenija od kako sam naučio da pišem, čitam i računam! Iz tih dalekih dana preživela je starinska đačka tabla, sa hrastovim okvirom, koja na jednoj strani ima crvene horizontalne linije sa dvostrukim proredom (za velika i mala slova), a na drugoj mrežu horizontalnih i vertikalnih linija (za račun); na crnoj sam površini tog magičnog učila križom (ili mekim kamenom cincarom koji se u Budimlji može naći podno Maloga Krša) napisao prvo slovo A. Tabla je pravougaonik dužine 22 cm i širine 13.5 cm. Tek sam nedavno otkrio, jednog sumornog dana dok sam zamišljeno posmatrao tu porodičnu relikviju, da je anonimni dizajner mislio o svemu: skladan odnos dimenzija nije slučajno ostavljao umirujući utisak; to je isti onaj odnos koji se temelji na harmonijskoj podjeli duži i koji se, zarad svoje idealne proporcije, pominje i kao zlatni presjek u neimarskim vještinama Starih Grka, ili slikarstvu Leonardove ere.

Nastavite sa čitanjem… “Loš dan majke Jevrosime”

Cirkus je napustio Voždovac

Ja ih inače volim, te cirkuse. Probudim se takve nedelje čio. Bolovima u ovom i onom delu kičme ne dozvoljavam da me podsete na frapantno nestvarne cifre u krštenici. U trpezariju odlazim ne pokušavajući da se setim na koji mi je način jutarnja kafa postala važnija od jutarnjeg seksa. Koncentracija mora biti maksimalna, treptanje svodim na minimum. Danas sam, konačno, deo predstave. Počinje cirkuski dan.

Ulaznica za cirkus je i bukvalno krvavo plaćena, a pravo da u predstavi učestvujem samo je naličje tereta koji moja uloga nosi. Svi ti slonovi koji stoje na jednoj nozi, psi koji voze bicikle, akrobate na liniji smrti, gutači plamena, žongleri – danas su tu samo da bi meni, glavnom glumcu, pripremili atmosferu. Podgrejali reflektore.

Ili već skuvali kafu, kako i priliči. Jer, baba i deda su poranili. Iz naše kulture lapot jeste uklonjen, ali tek fizički. Odlazak u penziju kod nas predstavlja suštinski kraj svrhe čoveka, koji sa prestankom radnog doprinosa društvu samog sebe počinje da shvata kao teret, i izvršava virtuelno samoubistvo ubijanjem ideje o ličnim mogućnostima, željama i potrebama. Penzioneri su akteri prvih tačaka cirkusa, onih koje se završe rano ujutru, dok radni narod još spava. Da nikoga ne uvrede, da nkome ne smetaju. Da učine jedino što im je preostalo: ono što misle da se mora.

Nastavite sa čitanjem… “Cirkus je napustio Voždovac”

Vrag je Njegoš, krava ga ubila!

Bez obzira na 162 godine stabilno umrlog stanja, bio on upokojen u nekom od božanstava ili u prestanku rada životnih funkcija koja se događa svakom živom organizmu, Njegoša ostaviti na miru ne nameravaju.

No, džaba ga bilo: on je sve te godine mrtav, svidelo se to nekome ili ne. Mi živi smo tu da se nosimo sa životnim olujama, pomažući se u toj borbi svim sredstvima za koje pomislimo da nam mogu pomoći.

Nastavite sa čitanjem… “Vrag je Njegoš, krava ga ubila!”