Author: Miloš Babović

Vukotinjanje (VIII): B

Bolest je bila zarazna i krenula je epidemija. Prenosili su virus slinavci pod šapkom.

BANANALIZOVATI

Bananalizacija je strategija nedopustivog spuštanja nivoa međuljudskog kominiciranja, do nivoa banalizacije, a onda i prebijanja, likvidacije i kidnapovanja. Simbol takvog postupka je podmetanje kore od banane (slučajnom prolazniku). Svi se sećamo da je jednom došlo do bananalizacije odvažnog advokata u televizijskoj emisiji teta proriv tete. U svojoj pojašnjavajućoj izjavi, batinaš grmelj od čoveka je bio rečit i mnogo je pomogao da ova nova srpska reč, bananalizovati, nabubri i ubokori se u svoj svojoj raskoši. Šta znam.

BERKAILE UNIVERZITETI

Berkli je grad i luka kod San Franciska, u Kaliforniji. Osnovan je 1853. godine. Samo petnaest godina kasnije otvoren je tamo – univerzitet. Berkli Univerzitet je danas jedan od najznačajnijih univerziteta na svetu. Turcizam berkaile znači: bez brige. Reč je upotrebljavao Mihailo Lalić, jer se u severnoj Crnoj Gori često čuje.  Govori se da su se kod nas, u ovoj deceniji, osnivali povremeno univerziteti, naročito privatni, na način koji nije jako ozbiljan. Za diskusiju je, beše li tako. Dok se ne reši dilema, nazovimo univerzitete (ako postoje) koji imaju lošu (ako je loša) reputaciju, jer se na njima studira i diplomira berkaile – Berkaile Univerziteti. Što? Nije to loše društvo.

univerzitet

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (VIII): B”

Do sada najbrže čišćenje snuker stola uz maksimalni broj poena

Ovih dana se igra finale Svetskog prvenstva u snukeru za 2015. godinu.

Veliki sam ljubitelj snukera. To je jedno od poslednjih utočišta poštenja i poštovanja publike, sudije, protivnika, a pre svega igre. Ovogodišnje Svetsko prvenstvo je donelo veliko iznenađenje u obliku finaliste Stuarta Bingama, autsajdera koji je eliminisao dve ekstravagante ličnosti snukera, legendarnog Ronija O’ Salivena i sve manje mladog Džada Trampa. U čast snukera danas gledamo O’ Salivena u epizodi Kako se ostvaruje savršenih 147 poena za manje od šest minuta.

Neverovatno.

Meni je ovo smešno do suza, a sad ako vama baš i nije, šta ću: Šeldon uči Peni fiziku

Hajde da pre svega preživimo tu slavnu scenu:

Dakle, takozvani fimski radnici imaju značajnu istoriju prikazivanja pripadnika naučne zajednice u više ili manje kretenskom obliku. Ako bih morao da odaberem najgoru scenu, ipak bih se opredelio za trenutak u kojem Vil Hanting nekakvom profesoru prezentuje svoj dokaz nekakve teoreme, gde se gledaocu nudi loša patetika umočena u još goru antičko-homoseksualno-agorsku atmosferu propalog pitagorejskog, mitskog, muškog društva, što je jezivi paket koji bi jedino Andrej Fajgelj progutao, samo nikada javno.

Nastavite sa čitanjem… “Meni je ovo smešno do suza, a sad ako vama baš i nije, šta ću: Šeldon uči Peni fiziku”

Kišna pesma

This is the wonder of devotion

Živi album Led Zeppelina iz 1973. godine pravljen je i kao film The Song Remains The Same, te kao takav prikazan 1976. godine. Moj brat Slavko se seća da ga je gledao u bioskopu, letnjem čak, u toploj noći i uz hladno pivo. (Danas će poneki diletant reći da nije bilo tako… i verovatno će biti u pravu). U takvom ambijentu nesumnjivo svaki film ostane u lepom sećanju, a kamoli zeppelinska snoviđenja. Ovih mi se dana po glavi vrzma The Rain Song, pa da pogledamo šta je Robert Plant imao priložiti bendu:

Nastavite sa čitanjem… “Kišna pesma”

Vukotinjanje (VI): KOKA ČISTUNICA

Kad potvrđuje, rasni patriota se izdilči i vikne: Njegoš šta!

Ovih dana sam naglo obezvoljio. Ovo uprkos ohrabrujućim izjavama naših probranih narodnih sinova da će bolje sutra početi već doveče. Supruga, naravno, vidi moju snuždenost i oprezno me podseća na psihijatrijski fakat da su traume mladosti uzročnici naših sadašnjih emotivnih havarija. Dobro, ja bih hteo da pomognem sebi. Vadim jednu traumu od pre četrdeset godina i analiziram.

Bio sam tada osnovac. Jednog dana učitelj nam je čitao priču Pošla koka na pazar. Ushićen umotvorinom predano je pokušavao da i đake oduševi. Dobili smo domaći zadatak: naučiti sa razumevanjem, pa da narednog dana iznesemo svoja zapažanja.

Na pazar

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (VI): KOKA ČISTUNICA”

Kako je moguće da još uvek postoji…

Pristojno je razradio posao moj dragi Džon Oliver od kako sam, pre pola godine, pisao o njemu. Da pogledamo jedan prilog iz rubrike How is this still a thing?

Dobro je to pitanje. Kako je moguće da, posle svih užasa, raznorazne religideologije i dalje utiču na ljudsko mišljenje? Kako je moguće da je jednostavnije početi dvadesettri rata i uspostaviti petnaest diktatura i baciti hiljaduipet bombi pod automobil nego sesti i uložiti sve te novce u posao sa solarnom energijom i sasvim futurističke baterije? Kako je moguće da je Aleksandru Vulinu još uvek dozvoljeno da misli svojom glavom? Kako je moguće da ovi ljudi ne mogu da rade samo zato što rade bolje?

Jeste, u pravu ste. O tome ćemo nekom drugom prilikom.

 

Vukotinjanje (IV): GOVNO

Sve probleme su rešavali u karatezijanskom prostoru tri međusobno upravne zolje.

Pardon! odmah na početku zbog upotrebe u naslovu naše najamorfnije i najfrekventnije, počesto najaktuelnije,  dokazano najsmrdljivije reči. O, znam, znam da postoje reči-zamene; sinonimi, surogati, eufemizmi. Ali ono što hoću da ispričam može se samo u originalu. Hvala lepa! Ako sad i ovde ne upotrebim reč: govno, ja je nikad i nigde više neću upotrebiti. Treba prizvati ono gađenje, onu konvulziju…

Tog turobnog jutra, na našem malom Trgu osvanu govno. Autentično čovečije, i pozamašno. Čudno je bilo to što se u našoj maloj zajednici, poznatoj po obaveštenosti i svekolikoj budnosti, nije našlo čeljadeta koje će iole pouzdano podneti ma i najmanji dokaz o počiniocu; nikog ko je, ma i na najbizarniji način, bio svedok skandaloznog rasterećivanja. Događaj je samim tim nosio misteriju nastanka. Bilo je tu i elemenata uvrede za meštane; zanemele su i oprobane tračare, pored kojih ni ptica neopaženo ne proleti. Otuda je od samog početka bilo svojevrsnog divljenja prema veštini opoganitelja; daleko je bilo još od harizme, ali harizme tako počinju.

Au

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (IV): GOVNO”

Vukotinjanje (III): PA, SLUŠAJ!

Čist ginekološki fenomen: Kad državu siluju, pukne joj himna.

Nema dana,
da ne popije litru domaće
(brlja na veresiju, do plaće
koja zamalo pa sad će).
Nema dana,
kad ne proba paštetu
koja škodi i paščetu.
Nema dana više
da ne diše  kubni metar sulfur peroksida.
Nema dana
da ne bi ranâ od kamdžije stida.
Nema dana
da ne popuši kesu duvana
(krdža, brale, spopadaju bale!)

Rizici

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (III): PA, SLUŠAJ!”