Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pre par dana pročitao sam kratku agencijsku vest: U Atini je, u 69. godini, preminuo poznati grčki pevač Demis Rusos. Niko se u Evropi nije mnogo potresao na tu vest. Grci i Grčka su, i u vreme najvećih uspeha ovoga pevača, baš kao i danas, Evropi poslednja rupa na svirali.
Kao da Demis u toj istoj Evropi nije prodao preko šezdeset miliona nosača muzike.
Danas imamo dupli program u prilogu. Razlog je više nego valjan.
Više puta mi se desilo da sam ispušio za dobre koncerte. Neki su bili udaljeni samo nekoliko stotina metara od mene, ali zbog posla nisam mogao da odem. To su samo neke od čari pogrešno odabrane profesije. 
Moram da pomenem i blamažu na koncertu Jethro Tulla kada sam, verovatno jedini u sali, završio ispred pozornice u odelu, i to sa sve kravatom. Nije bio važan imidž, bitno je da sam ih gledao ponovo posle trideset godina. 
Nego… Već znate da se palim na egzotične lepotice. A ako još dobro pevaju, nema mi pomoći!
Krajem 2008, godine do mene je stigao album Lile Downs po imenu Shake Away (2008). Kako je otvorila usta i počela da peva, tako sam zanemeo. Nešto slično nisam čuo još od 
vremena Yme Sumac. Ako je Yma imala raspon glasa od četiri oktave, Lila je samo za neki ton slabija. A dodatno uzbuđenje izazivala je Lilina godina proizvodnje – ti modeli spadaju u moje omiljene jer su pouzdani i dobro se voze… 
Za koncert u Beogradu saznao sam sasvim slučajno, dva dana pre održavanja. Po svom dobrom običaju, domaći promoteri su zakazali. A to je već bila prilika da proverim da li su producenti na albumu koristili studijske zvrčke kako bi joj glas zvučao vanzemaljski.
Emocije nisu dobar saveznik u trenucima kada treba biti trezven i razmišljati bistre glave. Baš kao i alkohol, a on se najlakše poteže u takvim situacijama. Šta onda da radi grupa kojoj se glavna pokretačka snaga neočekivano preseli na neko bolje mesto?
Primera ima poprilično, a rešenja su različita.
It’s a quarter after one,
I’m all alone
and I need you now.
Ne znam kako je sa vama, ali na ovakav poziv se odmah dižem. Iz kreveta. Može muškarac i sutradan da se naspava & odmori posle burne noći. 
A žena? Ona može da se predomisli. 
Ponekad moram da budem pristrasan, iako izbegavam to ako je moguće. Naprosto, neki autori su toliko kvalitetni, a kod nas potpuno nepoznati, da bi bila šteta ako sopstveno oduševljenje njihovim opusom ne bih preneo dalje.
Tako se prenosi iskra, sve dok se ne zapali pristojna vatra.
Nastavite sa čitanjem… “Nije se to odnosilo na vremenske prilike”
Followed you down to the end of the world
To wait outside your window
In the Heat of the rain I would call your name
But you just pass me by
O sledećoj pesmi će se još pisati, jer aktuelna je tek par dana…
Svi koji su ispratili muzičke devedesete znaju za Oasis. U tim jalovim godinama oni i njihovi pratioci su bili tračak svetla na kraju tunela koji je ponudio nešto novo i kvalitetno posle pune decenije uglavnom bezlične muzike. Prva dva albuma su trenutno postali klasici, a njihov frontmen Noel Gallagher se nametnuo kao talentovan autor. Poredili su ih sa nejvećim zvezdama, proglašavali za nove The Beatlese, ali…
Bolje bi bilo da nisam ni sedao za tastaturu. Na šta god da sam kliknuo na Cevki u žarkoj želji da odaberem pravu stvar za današnji prilog, nailazio sam na odrečan odgovor – klip nije dostupan. Jedan, dva, tri… pa četiri, pet, polako osećam kako mi raste pritisak i počinje para da izlazi iz ušiju. 
Upalilo je iz šestog puta, pa sam zaključio da ona izreka o trećoj sreći nije tačna. 
Kada je već takva situacija, daj da zgotovim prilog dok klip nisu uklonili. Nije baš ono što najviše volim u opusu grupe Circulus, ali nema veze. I ovo je jako dobro. 
Mada sam davno digao ruke od Deda Mraza, on svake godine nađe način da me iznenadi. Verovatno zato što su mi želje skromne – malo dobre muzike nikada nije na odmet. I dok su komšijska deca napolju ludovala sa petardama, meni je pristigao neočekivani poklon.
Na omotu piše Girls in Peacetime Want to Dance… Izgleda mi da će Belle & Sebastian, po ko zna koji put, postaviti tačnu dijagnozu sveta oko sebe i to nam saopštiti na svoj nonšalantan & jedinstven način.
Trebalo je da prođe samo par sekundi ovoga klipa & nekoliko uvodnih taktova pa da se u meni probudi “muška šovinistička svinja”. Ne volim preterano kada se žene mešaju u muške stvari, ali ove gospođice/gospođe zaslužuju malo naše pažnje.
Još niste kliknuli na play dugmence? 
Prosečnom Englezu ili Balkancu ime Babe Ruth ništa ne znači. I sam sam, kao klinac, dugo pokušavao da prokljuvim šta se krije iza toga. Tek kada je izašla Ilustrovana rok enciklopedija na našem jeziku saznao sam da to ime zna svako američko dete – tako se odazivao najpoznatiji igrač baseballa svih vremena.
U tom trenutku postalo mi je jasno kom se tržištu obraćala grupa Babe Ruth.