Author: Peacock

I would trade every last light in New York City
to be there tonight with you in New Orleans

Treba li da kažem da sam se momentalno primio na ovu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Dao bih sve”

Okupiti poznate muzičare na jednom mestu i napraviti “supergrupu” čini se kao odlična ideja kojoj je zagarantovan uspeh. U teoriji i na papiru, dok se projektuju očekivana zarada, sve je u najboljem redu. Praksa je pokazala da se i najbolje ideje, ako promaše vreme i mesto, okrenu protiv svojih idejnih tvoraca.

Primera je mnogo. Akteri današnjeg priloga radije ne bi da se sećaju da se to ikada dogodilo.

Nastavite sa čitanjem… “Ćorak”

Novogodišnja pauza nije bila loša. Izduvaš se, pa kreneš da puniš baterije. To podrazumeva malo vršljanja po skrivenijim delovima Mreže. Nikada nije kasno da se proveri šta se zbog nedostatka vremena propustilo, a uvek se nabasa i na nešto posve neobično.

Ovo je bio prvi interesantan ovogodišnji ulov.

Andy Jackson ima višedecenijsku karijeru u muzičkom biznisu kao inženjer zvuka. Mnoge od tih tipova smo i ranije pominjali jer bi albumi koje volimo zvučali potpuno drugačije bez njihovih studijskih trikova. Jacksonova karijera je jedinstvena i po tome što su njegovi uspesi tokom više decenija povezani sa jednom od najvećih grupa svih vremena – jer ako Pink Floyd nije referenca, onda ne znam šta jeste.

Od albuma The Wall (1979) pa naovamo, on je zaslužan za savršen zvuk ove grupe, i to ne samo na albumima, već i na živim nastupima. A kako to zvuči uživo, nikada neću iskusiti. Dejan Cukić mi je svedočio da ih je gledao na stadionu koji prima 100.000 ljudi i da je zvuk bio besprekoran – nije se moglo ni naslutiti odakle dolazi i kako je to tehnički izvedeno.

Kada neko zna svoj posao, onda ga zna.

Jacksonov solo album Signal to Noise (2014) muzički nije nikakvo iznenađenje. On nije ni pokušao da se izmakne iz poznatog okruženja pa zvuči potpuno floydovski. “The Boy in the Forest” je pesma koja govori o odrastanju & sazrevanju i lako se prošeta moždanim ganglijama. Sva poznata sonična pirotehnika je prisutna i od nje otpadaju uši, ali Jackson nije autor kalibra Rogera Watersa. Takođe je očajan pevač, pa mu je glas izobličen propuštanjem kroz razne spravice i utopljen u kompletan zvuk.

Ovaj album ne donosi ništa novo ni epohalno, ali je zabavan i na prvu loptu zanimljiv.

Teško mi je da se setim neke druge pesme sem “Nights in White Satin” koju ni jedna valjana kompilacija koja se vraća u prošlost ne može da omane. Uz tu pesmu su se odvajale ženske – a one će reći da su se uz nju zaljubljivale. Kako god bilo, svodilo se na isto.

Koliko je ova pesma učinila da The Moody Blues steknu planetarnu slavu, ne dovodi se u pitanje. Meni se ipak čini da im je učinila lošu uslugu stavljajući ostale njihove pesme u drugi plan.

Ova moja teza često je izazivala polemike. Većina sagovornika nije se slagala sa njom smatrajući da sam previše strog kada je u pitanju jedna velika grupa.

Oponenti su padali su na jednostavnom pitanju:

Koje još njihove pesme znate?

Nastavite sa čitanjem… “Glas”

Kada se grupa umori i ponestane joj inspiracije, obično se raspadne i penzioniše. Fanovi malo pate, malo slušaju stare albume, a muzičari se raspu po drugim/novim grupama, već kako se ko snađe.

Danas imamo slučaj uskrsnuća. I mene je prijatno iznenadio.

No, da krenemo sa pričom ispočetka.

Nastavite sa čitanjem… “Duet”

Danas nećemo da preturamo po istoriji, iako naslov tako sugeriše. Za ovu pesmu sam se upalio još proletos, no nije mi se dalo da napišem nešto o njoj. Razlog je vrlo prost – nisam mogao tačno da utvrdim o čemu se u njoj govori, njen tekst nisam mogao nigde da pronađem, a uši su se u više navrata pokazale kao nepouzdane… Sa svim zvukovima koji se nalaze u drugom planu, teško je rezlučiti o čemu se na snimku peva.

Jesam li se, u međuvremenu, pomerio korak napred? Nisam.

Oficijelni spot u kome par dobrih sisa ima važnu ulogu nije više dostupan. Iako mi je Cevka obećavala da mogu da ga pogledam ako se prijavim na nju sa svojim nalogom, nije pomoglo. Ne kapiram zašto je to tako. Ako je u pitanju promocija albuma, valjda je logično da što više ljudi pogleda spot.

Tako ostadosmo na rezervnoj varijanti.

Nastavite sa čitanjem… “Jovanka Orleanka”

U nekom od prethodnih postova, jedan od Samuraja je napisao:

Postoje ljudi koje ne primećujemo na prvi pogled. Proći ćemo pored njih i neće nam skrenuti pažnju jer ne drže ispruženu ruku, ne izbacuju u dahu svoju tužnu priču. Možda zato što nije novac ono što traže, iako je to ono što im verovatno treba. To su ljudi koje bole uzroci, a ne posledice…

…a put koji je pređen između ta dva isuviše je veliki da bi im se moglo pomoći.

Ovo je izrečeno u nekom drugom kontekstu, a mene je podstaklo da se počešem po glavi. Steve Winwood je bio samo zgodna asocijacija.

Nastavite sa čitanjem… “Samo ti beži”

Kako od svađe muškarca i žene napraviti hit? Evo ovako.

Dva minuta i koja sekunda više je sasvim dovoljna da se slušalac inficira. A leka od ove pesme nema.

Nastavite sa čitanjem… “Put pod noge, Džeče”

Čim krenem van ustaljenih muzičkih tokova, naletim na nešto interesantno. Ovoga puta zaustavio sam se u Meksiku. O marijačima i sličnim kombinacijama smo već pisali – taj zvuk je lako prepoznatljiv. Grupa Cast nudi nešto sasvim drugačije.

Daleko od očiju, daleko od srca – kaže dobro poznata poslovica. Vreme je da malo smanjimo tu razdaljinu.

Nastavite sa čitanjem… “Most”

Nekada nisam mogao ni da sanjam da ću postati jedan od samuraja Skoja. Bavio sam se sasvim drugim stvarima u životu, a ovakav kakav jesam nikako nisam mogao da se skrasim na jednom mestu. Promena posla bi mi dobro došla da ne upadnem u kolotečinu, mislio sam. A kada ti se taj crvić uvuče u glavu, ne da ti mira.

Sticajem okolnosti, odem na razgovor oko posla u banku.  

Nastavite sa čitanjem… “Tema za Papu”