Author: Peacock

Čim dođem kući i razvežem kravatu, odmah se preporodim. Da se razumemo, ne smeta mi da obučem odelo. Za razliku od žena, tretiram ga kao radnu uniformu, a ne kao modni detalj. No, kada ga zamenim “teksasom”, sasvim je druga priča. I drugi čovek.

Ako je još pri ruci pivce za živce i malo dobre muzike, očas zaboravim od čega ’lebac jedem.

Nastavite sa čitanjem… “Znam da te gubim”

Ove godine bili smo zatrpani tekstovima koji su se osvrtali na Prvi svetski rat. Povod je njegova stogodišnjica. Ni jedan rat nije dobar, pa je potpuno bespredmetno raspravljati ko ga je i zašto započeo. O tome su pričali naši, vaši & njihovi i nisu se ni oko čega složoli. Mnogo je gore to što iz svog tog rusvaja koji se desio nije izvučena pouka.

Da se ne ponovi!

Kroz školovanje smo učili da je to bio sukob sila Antante i Centralnih sila. Uglavnom znamo šta se zbivalo za te četiri godine, a i rezultat. Ono što obično ne znamo je šta se dešavalo na drugoj strani naše planete.

Nastavite sa čitanjem… “Veracruz”

Znate li da se već dve decenije obeležava Svetski dan vode? Nemate pojma o tome, baš kao i ja. Kontam, voda je važna za sve ljude, bez nje se ne može živeti, veći deo naše planete prekriven je vodom, itd…

Za neke ljude je važnija nego za nas, neznalice.

Pre tri godine, državni sekretar SAD i predsednik Svetske banke potpisali su “Memorandum o uzajamnoj saradnji” kojim usaglašavaju delatnost u državama u razvoju, u cilju “racionalnog korišćenja vodnih resursa”.

“Nedostatak adekvatne vode za piće i neadekvatni sanitarni uslovi predstavljaju osnovu mnogih bolesti u svetu i godišnje izazovu dva miliona smrtnih slučajeva”, izjavio je bankar.
“Svetska banka daje pomoć državama koje imaju rastuće potrebe za vodom za poljoprivredu, energetski sektor, stanovništvo i prirodu. Proširenje partnerstva sa SAD omogućiće nam da to radimo još efikasnije”, rekao je državni sekretar.

Njihova briga za države u razvoju, a i za sve nas, je dirljiva. Kao da nismo svesni da onaj ko ima monopol nad vodom, hranom i energijom može da radi sa ostalima šta hoće.

Nastavite sa čitanjem… “Voda (sa donje strane)”

Slično mnogim muzičarima koje ovde pominjemo, ni Edgar Allan Poe se nije proslavio za života. Jedan od najzačajnijih predstavnika američkog romantizma iz XIX veka bio je gotovo nepoznat široj javnosti. Postao je jedan od najuticajnijih američkih književnika tek kada su se francuski čuveni pesnici zainteresovali za njega. Može se slobodno reći da bi njegova dela i dalje skupljala prašinu na nekom tavanu da ih nisu otkrili i revitalizovali Baudelaire, Mallarmé i Valéry.

Ako vam pobrojana imena nisu poznata, onda ste bežali sa časova književnosti u srednjoj školi.

Nastavite sa čitanjem… “Lady Eleanor”

Sredinom osamdesetih, nekoj od pametnih glava na engleskoj televiziji je palo na pamet da malo zabavi svoju publiku. Kako sopstvenog rock & rolla imaju na pretek, odlučili su da dovuku iz Amerike legendarnog Carla Perkinsa. S obzirom na to da se njegova antologijska pesma “Blue Suede Shoes” uči u prvom razredu muzičke škole roka, učinilo im se zgodno da celu priču zabibere uglednim gostima sa Ostrva koji su, ionako, njegovi obožavaoci.

Nije moglo da omane.

Nastavite sa čitanjem… “Kakva sam ženska”

Ne volim ljude koji komplikuju život. To su uglavnom oni koji su na večitom ego tripu, pa mi je potrebno mnogo strpljenja & volje da bih se dobro osećao u njihovom društvu. Najčešće ništa ne pomaže jer nisam od onih koji vole da budu “publika”. A ne umem da držim jezik za zubima…

Što sam ih više posmatrao, bio sam sve ubeđeniji da iza njihove “genijalnosti”, koja se stalno i napadno demonstrira kroz neprekidno izmišljanje “rupe na saksiji”, stoji nesigurnost i sumnja u sopstvenu vrednost.

Neka se oni bave sobom, a ja ću da nastavim živim u “jednostavnosti”. Čini mi se da je zdravije.

Roddy Frame je muzičar sa kojim se često družim dobre tri decenije i malo toga bih imao da mu zamerim. Na neki način zajedno smo sazrevali, a ono što je nekada radio sa svojom grupom Aztec Camera me je oduševljavalo. Magija njegovog stvaralaštva bila je u jednostavnosti. Bilo da grupa žestoko praši ili me po koja balada miluje, činilo mi se da je sve na svom mestu – jasno i bez nepotrebnih komplikacija.

Početkom proteklog leta sam se dočepao Frameovog novog albuma Seven Dials (2014). Njegov urođeni dar da piše raskošne pesme i dalje je prisutan. Teme su svakodnevne, a komentari saopšteni lako razumljivim jezikom. U njegovim tekstovima nema poigravanja sa stilskim figurama kako bi reči dobile više na težini. Sve to je zapakovano u svedeni akustični zvuk koji nije napadan, a začinjen je sa mnogo detalja koji se otkrivaju stalnim slušanjem.

“Postcard” je priča o čežnji. Ženska polovina je otišla u San Francisco, “da razmisli i pronađe sebe”, a usamljeni muški primerak pati i priželjkuje da dobije razglednicu, po mogućstvu sa ljubavnom porukom.

Kako se završilo, nikada nećemo saznati.

Stara priča se ponavlja. Ako hoćeš komplikacije u životu – oženi se.

Ne znam kako je kod vas – meni je ovaj dan proleteo. Ma, kakav dan, cela nedelja. Nisam ni osetio. Da li je to zbog godine proizvodnje ili nečega drugog, neću da se time zamaram. Znam samo da mi se ni malo ne dopada – veći deo svog životnog puta već sam izvozio.

Onako, za sebe, tešim se da su se u doba moga rođenja pravili dobri modeli. Glava me još uvek dobro služi, ali motor polako počinje da trokira. Samo da se ne desi da moram da radim “generalku”.

Novi delovi nikada nisu kvalitetni kao “prva ugradnja“.

Kada misli krenu ovako da vrludaju, nema mi spasa. Moram da se dokusurim. Neko posegne čašom & flašom, neko za nekim drugim vidom izazivanja obamrlosti, a ja pustim Nicka Drakea.

Nastavite sa čitanjem… “Kada prođe dan”

I like the way you’re a little shy
I like the way you undress me and smile

Kada mi ovo kaže žena, i to kakva, srce mi se, trenutno, pretvori u froncle.

Kako posle ovakvog iskustva da se sastavim i vratim u normalu?

Nastavite sa čitanjem… “Slatke laži”

Puno je primera „klasične“ muzike koja se odomaćila među slušaocima koji je niti slušaju, niti mare za nju. Betovenova Klavirska sonata br. 14 u Cis molu, poznatija kao “Mesečeva”, je zgodan primer. Susrećemo je na neočekivanim mestima, od televizijskih reklama do crtanih filmova.

U nadahnutoj verziji velikog umetnika Vladimira Horowitza, čuvenog po svojoj emotivnoj svirci, to izgleda ovako.

Na Cevki ima puno verzija, uglavnom sa mnogo tehnike a (pre)malo duše, ali nije loše da se pregleda. Vodite računa da je reč o trećem stavu (Presto agitato), pa nađite verziju koja vam najviše odgovara.

Ako ste uporni, ubrzo ćete primetiti da se osnovne teme ili kompletna sonata provlače kroz razne žanrove muzike. Prvi stav kompozicije je kod nas iskoristio Kornelije Kovač kao osnovu za svoju pesmu “Sonata” (1969) koju je izvodila Korni grupa i to je zvučalo jako dobro.

A šta se dešava ako se izabere pogrešan žanr?

Nastavite sa čitanjem… “Mesečeva sonata”