Author: Peacock

Kako se bliži kraj meseca, vreme je da se plate dospeli računi. Imam sreću da mi je pošta na pljuckomet od stana, pa sam odavno naučio u koje je vreme najbolje obaviti ovu operaciju. Čekanje u beskonačnom redu počelo je da postaje sve zamornije.

Bacam brzi pogled na unutrašnjost pošte i konstatujem da na šalteru čeka dvoje ljudi. Biće brzo, pomislih.

Dok prilazim šalteru, mladi, nabildovani junoša kome ćaća mogu da budem, razdra se na mene:

– Gde si krenuo?
– Do šaltera, da platim račune…
– Vidiš li žutu crtu, stani iza nje, red mora da postoji…

Nastavite sa čitanjem… “Poštar”

Svi dobro znamo kako se Šef onomad proveo na koncertu Colosseuma. Kako nam đavo ne da mira, obojica se dadosmo u poteru za štampanim izdanjem biografije Jona Hisemana kako bismo na miru složili ono malo kockica koje su nam preostale. Ponekad mi se čini da živote članova ove grupe bolje poznajemo nego sopstvene. Ali internet, kao đavolska izmišljotina, mene odmah odvede na drugu stranu.

Još se kajem što sam, svojevremeno, odbio posao u policiji. Nisam znao da će mi forenzika ići od ruke.

Nastavite sa čitanjem… “Dodirni me”

Da li je neko od prisutnih obratio pažnju na zanimljive fotke koje se nasumično smenjuju u zaglavlju bloga? Šef voli da sve bude cakum-pakum, pa ih redovno ažurira. U njegovo oštro oko i istančan osećaj kada su ovakve stvari u pitanju ne sumnjam. Moje oko se zalepilo za one plave čamce ili bemligaštasuveć koji mirno čekaju kraj sveta. Na jednom od njih, onome što je levo, piše Gryphon.

Eto povoda za malo zabave i muzičku priču.

U mitologiji, Grifon je čudna zverka koja ima telo lava i glavu orla. Njime su bili opčinjeni drevni Egipćani, Grci, a pojedini naučnici tvrde da su sve to zakuvali Persijanci. Nekako su preživeli do srednjeg veka, ušli u literaturu i zaživeli kao ukrasi na hrišćanskim crkvama. Zbog čega, nemojte mene da pitate.

Nastavite sa čitanjem… “U dobrom društvu”

Kako je sezona slava u punom jeku, postaje sve teže nositi se sa njima. Raznih đakonija & dobrog društva nikad dosta. Ali šta ćemo da radimo sa jutrom posle njih? Hranu je relativno lako izbaciti iz organizma.

Sa maliganima već ide malo teže.

Svako od nas ima razrađen način sopstvene detoksikacije. Srećan sam što sam rano naučio da pijem – dve Nesice ujutru umesto jedne efikasno srede stvar i prizovu me pameti. Sada, kada mi se glava razbistrila, mogu da radim šta hoću.

Nastavite sa čitanjem… “Čarobno jutro”

Otišla sam da plešem na svom malom brodiću
Tamo na okrutnom moru
a more je hučalo
govoreći mi da sam tamo otišla da ukradem
to nenadmašno svetlo
tvog prelepog pogleda

Ljubav?

Kakva, bre, ljubav – ovo je strast koju mogu da pruže samo žene koje su posebne!

Nastavite sa čitanjem… “Pesma mora”

U mnogim tekstovima sam pominjao projekte/grupe koji su, sa manje ili više uspeha, kratko trajali. Između početne dobre ideje i realizacije muzičari su, često, nailazili na svakojake prepreke, pa je krajnji rezultat uvek bio nepredvidiv. S vremena na vreme i totalni fijasko.

One koji su omanuli neću ni da pominjem, nema razloga da se zamajavamo glupostima.

Nastavite sa čitanjem… “Lepota”

Dan mi je bio naporan. Jedva sam dočekao da poljubim krevet i zaspim. A onda je počeo da mi zvoni mobilare. Iako sam krajičkom svesti ubeđivao sebe da tu upornu zvonjavu zapravo sanjam, nije prestajao. Skočim, onako bunovam, i bacim okce na ekran. Nema identifikacije.

U trenutku se razbudim i pomislim na najgore stvari koje mogu da se dese bližnjima. Ne zove niko nepoznat usred noći zbog nečega lepog. Duboko udahnem i pritisnem dugmence…

Nastavite sa čitanjem… “Očajna domaćica”

Čitulje u novinama odavno izbegavam, a razlog je vrlo jednostavan. Još pre desetak godina sam utvrdio da sam poznavao previše ljudi koji se pojavljuju u njima. Kao i sve druge gadne stvari u životu, ne mogu se nikako izbeći. Odlazak na Neko Bolje Mesto, kako Šef voli da kaže, i nije neka popularna destinacija za putovanje.

Tako, s vremena na vreme, pročitam neku muzičku. I tu mnoge odavno poznajem.

Nastavite sa čitanjem… “Šta postane od slomljenih ljudi?”

Time is truly wastin’
There’s no guarantee
Smile’s in the makin’
You gotta fight the powers that be

Može li neko biti stvarno politički angažovan kroz svoju muziku, a da to nije lažnjak, kao u slučaju Bonoa Voxa?

Naravno, samo treba unapred da se pomiri sa malim brojem emitovanja na medijskim talasima. A sve zbog toga da se ne bi “uznemiravala javnost”.

Nastavite sa čitanjem… “Frka”

Kako sam kaže, njegovu sudbinu je, nehotično, odredio stariji brat. Kao petnaestogodišnjaka, odveo ga je na koncert rane postave grupe King Crimson. John Hackett je toliko bio fasciniran sviranjem Mela Collinsa na nastupu da je batalio sviranje gitare i prešao na flautu.

Danas, ako ne podučava učenike sviranju i ne učestvuje u različitim projektima, piše udžbenike.

Čudna zverka, a?

Nastavite sa čitanjem… “Kasni vozovi”