Author: Peacock

Kako se bliži kraj godine, muzička ponuda je sve veća. Svi hoće da skinu kajmak, pa počinjem da se nervoziram zbog nedostatka slobodnog vremena – postaje fizički nemoguće da preslušam sve ono što me interesuje. Jutros mi presede Nesica – taman sam krenuo da je gustiram kada me zavali jedan od onih albuma koje već par meseci očekujem. Istog trenutka sam se razbudio i moj život je postao košmar: jednim uvom sam slušao muziku na preskok, u isto vreme birao koju kravatu da vežem, a polovina mozga je razmišljala o predstojećem sastanku.

Da je bio ljubavni sastanak, lakše bi mi bilo.

Nastavite sa čitanjem… “Loop De Li”

Naše podneblje je poznato i po tome da su se nekada sudbinske stvari rešavale sikirčetom. Fik – i ode glava. Englezi su, kao fini narod, mnogo maštovitiji. Agatha Christie u svojim romanima, a i mnogi drugi autori sa Ostrva su mi pokazali da može da se oduzme život na toliko načina da sam uvek ostajao zapanjen. Definitivno, moja mašta u ovom domenu je zakazala.

Tema jeste morbidna, ali je današnja muzika božanstvena. Može da se sluša i žmureći.

Nastavite sa čitanjem… “Vatra i sudbina”

I came to hear the music
I came to hear the sound
The music, God knows it brings me down
A long, long road
From now to then
I know your song, sing it again

Kada je mnogo čudnih stvari na jednom mestu, pojaviće se i neka zanimljiva priča…

Nastavite sa čitanjem… “Metafizička”

Obrade pesama nisu ništa neuobičajeno u muzičkom svetu. No, ima ludaka koji se odvaže da reinterpretiraju i kompletne albume. The Flaming Lips su to uradili sa The Dark Side of the Moon (2009), što sam nekako i mogao da progutam, jer bilo je tu i zanimljivih momenata. Njihovo najnovije zlodelo se zove With a Little Help from My Fwends (2014). Tu sam se već namučio – od 13 obrada pesma Beatlesa, jedva sam uspeo da svarim 2-3.

Razbili su ih u paramparčad.

Nisam hteo da zovem moju doktorku za pomoć jer bi me nakljukala tabletama za smirenje i zabranila mi da slušam bilo šta osim mainstreama. Zalečio sam duševnu bol slušajući čudan album koji reciklira klasične rock & roll pesme na iznenađujući način.

Nastavite sa čitanjem… “A može i ovako…”

Kako bih mogao ukratko da opišem lik & delo Rya Coodera? Motam po glavi njegovu muziku & razne priče koje znam i sve sam sigurniji da je to nemoguće. Kao što je nemoguće i pohvatati gde je, sa kime i šta radio. Uostalom, ako kucnete njegovo ime u našoj Tražilici, naići ćete nekoliko zanimljivih pričica, što samo potvrđuje da su neki od nas njegovi veliki obožavatelji. Ne bez valjanog razloga.

Današnja muzika je iz dva dela jer dugo traje i potrebno je malo strpljenja da se sasluša. Zadovoljstvo dolazi kasnije.

Nastavite sa čitanjem… “Provod u Hollywoodu”

Primetili ste da se retko dohvatam mainstream muzike bilo kog žanra. Nema tu bog zna šta da se čuje sem proizvoda koji je dobro produkcijski spakovan i previše zaslađen za moj ukus. Čuješ ga sa pola uva dok nešto drugo radiš i odmah zaboraviš. Ne treba se zamarati sadržajem, prepustite se uživanju – poručuju marketinške službe.

Ja sam, očigledno, nakrivo nasađen.

Nastavite sa čitanjem… “Svakodnevna budala”

Kod nas decenijama vlada potpuno nakaradno vrednovanje muzike. Nisi nikakav muzičar ako ne snimiš album. A to što se dešavalo da na pojedinim albumima nema ni jedne dobre pesme, nikom ništa. Važno je da možeš da se pohvališ bližoj & daljoj rodbini, komšijama i prijateljima.

Tako su singlice marginalizovane. Njih su snimali samo oni koji nisu imali dovoljno para za album.

Na trulom zapadu singlice su bile tražena roba. Nekoliko uspešnih su bili najpre trening za muzičare i sredstvo za osluškivanje reakcije publike, a tek potom ulaznica za snimanje albuma.

Nastavite sa čitanjem… “Muzičke gluposti”

Nekada se podrazumevalo da svaki muškarac zna da vozi barem na dva točka. Počinjalo se na tri sa, otprilike, isto toliko godina. Pa se nastavljalo na dva, a bicikle su se menjale prema uzrastu. Oni najsrećniji, čiji su roditelji imali dovoljno novca, u adolescentskom periodu su zajašili i surogate motora. Najuporniji su postali bajkeri u zrelom dobu, više i ne pokušavajući da okolini objasne koja ih to magija vuče ka vožnji na dva točka.

Nastavite sa čitanjem… “Motorijada”

Nesrećna kovanica World Music, po mom dugogodišnjem iskustvu, prosečnog slušaoca najčešće asocira na naše narodnjake. Kao da svaka država nema svoju sopstvenu kulturu, tradiciju i sve ostalo što je specifično za nju. Da li se to nečijim ušima dopada ili ne, stvar je ličnog izbora i afiniteta. Zato ne treba donositi ishitrene zaključke sve dok se ne baci uvce na neki egzotični materijal jer, obično, sledi iznenađenje.

Kakva je muzička scena u Indoneziji? Iskreno, nemam pojma, čuo sam samo dva albuma koja dolaze odatle. Zanimljivo, oba su odlična!

Nastavite sa čitanjem… “Peacock’s Files: Guruh Gipsy”

Današnju pesmu sam nekada mnogo slušao. Kako moja sećanja postaju sve nepouzdanija, čim mi se javila, potražio sam je na Cevki. Jedva sam je pronašao, ukupno jedan pogodak . Kako smo već naučili da onoga čega nema na netu ne postoji ili nije ni postojalo, odmah da spasavam ono što se spasti može.

Uzgred, videćemo da neka rado posećena mesta, na koje se i mi sami pozivamo, i nisu tako referentna. Štaviše, nude pogrešne informacije.

Nastavite sa čitanjem… “Bez odgovora”