Kako da opišem osećaj kada naletim na neku muziku za koju mislim da ne postoji? Naravno, tresnem se u čelenku i odmah sednem u omiljenu fotelju. Za svaki slučaj. 
Kartaroši kažu da mu ovo dođe “kao kec na desetku”. 
A ja počnem da slažem kockice…
Author: Peacock
Svita: Oblaci i kiša
Ovo svita u naslovu služi samo za plašenje sumnjičavih. Ništa danas od klasike, to ćemo kada budemo bolje raspoloženi. Svi odreda.
Kako bismo iskoristili poslednje trzaje lepog vremena, Junior i ja smo se dali u skidanje prašine sa vinila. Naizgled lak posao. I jeste ako imate malo ploča u svojoj zbirci…
Ja ih imam mnooooooooooooogo. I previše. 
Ubica
Nikada nisam hteo da budem rock zvezda. Uvek sam hteo da budem muzičar koji svira i stvara, takozvani ‘working musician’, radije nego tip koji će imati milione. Svirati za ljude koji će to prepoznati i nagraditi, pratiti muziku i biti tamo gde se nešto novo događa. Da sam bio u, recimo, The Rolling Stones, to ne bih mogao ostvariti.
Ovako je Jack Bruce opisao svoju životnu filozofiju u jednom od poslednjih ovogodišnjih intervjua.
Treba nekako završiti ovaj naš skromni hommage velikom muzičaru…
Prosejani pesak
Like sifting sand
The things i feel they fall right through my hands…
Ova dva stiha i refren znam odavno, barem četiri decenije. I nemam nikakvu sumnju da su vezani za jednu od genijalnih pesama koje su izašle iz Jacka Brucea. Problem je ostatak…
Kako sam se zainatio da napišem nešto iz onog perioda Bruceove karijere koji je vrlo malo poznat, mislio sam da ću to da odradim očas posla. Kad, ono, šipak! Nema ni jednog teksta ove pesme na netu. Ni bilo koje druge iz tog vremena. Kako sam takav kakav jesam, ne dam se zbuniti – nema problema koji je nerešiv. Stavljam sluške na uši i beležim šta čujem…
Da l’ zbog godine moje proizvodnje ili zbog produkcijskih finesa & loše dikcije na snimku, ne ide mi baš kako sam očekivao.
Cimam Komšiju i kukam za pomoć, ipak je on proveo mnogo godina u Americi, očas će da skine tekst. Jes’ da je bio ekspeditivan, ali i on nije siguran u sve što čuje… Piše mi:
Ako imaš još nekog dobrovoljca da raščivija mesta obeležena upitnicima, kači ovo, jer će to biti prvi primerak ovog teksta na mreži. Tj. možda ga i ima, ali Gugo nume da ga nađe.
What the fuck!? 
Tema za zamišljeni kaubojac
Bila je 1971. godina, već sam bio ponosni vlasnik četiri originalne LP ploče i zujao sam sa drugarima koji su delili istu strast. Ono malo muzike koju smo imali počeli smo da razmenjujemo, a glad za novim pločama je bila neutoljiva.
Tog leta se moj drugar Talijan vratio iz Torina. Doneo je Woodstock Two (1971), dupli album koji je svedočio o delu istorije koji se odigrao na farmi Maxa Yasgura.
Preliminarno grupno slušanje albuma uz prepričavanje Talijanovih dogodovština iz inostranstva samo je pojačalo želju. A na pozajmicu albuma na par dana se čekalo u redu. Tešio sam se da ću biti jedan od prvih koji će ga detaljno preslušati.
Povratak kući
Pre nekoliko meseci ste čitali tekst o tome kako se Wilko Johnson, verovatno najzačajniji engleski pub rock gitarista svih vremena, bori za život i prkosi svima.
E, pokazao je od kakvog je materijala sazdan.
Ti i ja
Život se polako, ali sigurno, otima kontroli. Imam utisak da svaki dan izvozim prevelikom brzinom, pa polovinu stvari koje sam planirao ne stignem da uradim. Sve mi je teže da pronađem kočnicu, jednu ili drugu, pa dan počinje da se svodi na izbegavanje potecijalnih opasnosti.
Sve dok se, jednoga dana, ne zakucam.
Peacock’s Files: Jed
Moja sklonost ka muzičkim opskurnostima je sasvim normalna za jednog zavisnika. Odavno mi nema spasa. Ono što ja preslušavam ne znači da će automatski da se svidi i drugima, pa izbegavam da time davim druge ljude. A kamoli da o tome pišem.
Ovih dana se zabavljam sa muzičkim komadom koji sa zadovoljstvom slušam i uživam u njemu. I sve se nećkam da nešto napišem, jer nemam bogzna šta u rukama, sem činjenice da Cevka časti kompletan album.
Zato ćemo da uvedemo novu kategoriju na blogu – Peacock’s Files će se, povremeno, baviti istraživanjem najluđih stvari u muzici posle čijeg preslušavanje neće da vam se smuči. Naprotiv! 
Pada kiša
Budim se od nesnosne buke. Nisam baš poranio, skoro će osam, trljam oči i pokušavam da se priberem.
Gde je ta Nesica?
Gledam kroz prozor. Posred ulice je poprečen kamion, majstori je već raskopavaju, a nervozni vozači, na malom prostoru, pokušavaju da okrenu automobile ne bi li pronašli izlaz iz ćorsokaka.
Ko mi je kriv što živim u Srbiji.
Prodrman
Malo je pesama koje odlete u moj Jukebox folder već na prvo slušanje. Za ovu mi je bilo potrebno svega nekoliko taktova. Kako je album Shaken (2014) dalje odmicao, pažnja mi je polako popuštala.
Fro Fro Heart mi je bio u ušima.