Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šef me je upravo zavalio novim singlom Davida Bowiea. Shvatio sam poruku: Ajd, napiši nešto o ovome. Bolje je da me udario letvom po glavi, bilo bi manje traumatično. Ovako, prvo da se oporavim… 
U trenutku mi se sklopiše neke kockice i prisetih se svog prvog susreta sa Bowievom muzikom. 
Da li je susret bio manje traumatičan? Nije. 
Nisam sreo konzumenta roka koji ne zna za Pink Floyd. Ma šta voleo da sluša. Floydi su više od grupe, institucija čije pesme mogu da vam se dopadaju ili ne dopadaju. Ali njihovo mesto u istoriji muzike niko ne dovodi u pitanje.
Dok željno iščekujem najavljeni novi – poslednji album koji će objaviti pod tim imenom, pomalo sam skeptičan. Ono malo zvuka sa njega koju su pustili u javnost ne obećava previše.
Sasvim slučajno, ovih dana sam slušao dva albuma sa njihovom muzikom, a utisci su pomešani.
Oni koji dobro pamte prisetiće se da sam pre par meseci vršljao po Hrvatskom Zagorju. I zabio muzičku zastavicu u Zaboku. Za mesto od deset tisuća duša, ulov od dva talentovana momka nije loš.
Danas me je neki od portala bacio u Stolac. Za neupućene, to je grad u BiH federaciji, konfederaciji ili ’bem li ga šta li je već, nisam čitao Dejtonski sporazum. A sumnjam i da njihovi građani znaju u kakvoj državi žive.
Baš kao i mi.
Poslednjih dana u jeku je velika medijska kampanja na Ostrvu. Novi servis BBC Music bi trebalo da bude dostupan korisnicima radija, televizije i, naravno, putem interneta. U fazonu: praviš svoje plejliste, čitaš muzičke vesti, vrtiš klipove na bilo kojoj platformi koju imaš i još gomila stvari… Nije loše kao ideja. Jedino se ne pominje ko će to da plaća. A i skupljanje kinte će, vremenom, da uvedu, samo dok se narod navuče. 
Čovek je snimio četrnaest sjajnih albuma i skoro niko da ne zna za njega!? Mislite da se zezam? Čudni su putevi uspeha. I životnih neuspeha uprkos neospornom talentu. Nekada ti sreća, jednostavno, ne ide na ruku iako iza sebe imaš “leđa” kakva se samo poželeti mogu.
Znači li ikome nešto prezime Escovedo?
Već nekoliko meseci povremeno slušam vrlo zanimljiv album i svaki put kada ga pustim doživljavam ga na neki drugi način. Ne tvrdim da je epohalan, što i nije, ali je za ljude poput mene prava stvar. Kada god pomislim da sam ga apsolvirao, otkrijem neki novi detalj i krenem da tražim dalje.
Šef me odavno nagovara da napišem nešto o tome, a ja se ustežem k’o mlada, sve brinući da ne propustim nešto bitno. 
Dođe vreme da se presavije tabak…
Slušanje muzike je fina zabava i dobar način da se oplemeni sopstveni život, ali pravi doživljaj i uvid u nečije stvaralaštvo je živi nastup. Tu nema foliranja i studijskih trikova: ili jesi, ili nisi. Doduše, i najboljima se otme loš nastup na kome ne štima sve kako treba, ali im ne zameram ako zakaže tehnika ili nehotično izlete iz svoje svirke. Ako znaju, vratiće se u ritam i štim. Više me brinu oni koji precizno odrade posao ne iscedivši ni jednu jedinu emociju. 
Posle toga ni gajba piva ne pomaže. 
All these words so new to me, are they supposed to set us free?
I don’t believe in liberty, I just believe in life.
How can something perfect change into something less and back again
and in between have all this pain because we’re asking why?
Ovo nisu stihovi iz današnje pesme, ali savršeno odslikavaju atmosferu na jednom od albuma koji spadaju u kategoriju “izgubljenih dragulja”, a koje su snimljeni sedamdesetih. Ponajviše zato što su stihovi koje je ispisao & otpevao Bob Carpenter pre toliko godina i danas aktuelni.
Dovoljno je samo da se probudimo ujutru.
I should have learned this lesson long ago
That friends and lovers always come and go
And now you claim
that everything’s “O.K.”, but I’ve got just one thing to say…
Povremeno se na Suštini pasijansa nađu pesme koje se u muzičkom žargonu nazivaju “čuda od jednog hita”. Za današnju imam nedoumicu. Da li da ustanovimo kategoriju „čudo od dva hita“? 
Now is the time
I must let you go
We both knew this day would come
How it would hurt I could never know
Da parafraziram Milana Kunderu, velikog pisca & vrsnog poznavaoca slabijeg(?) pola:
Nije važno u životu imati što više žena, već što više dobrih;
kao merilo sopstvene vrednosti. Uostalom, iskusni ribari
male ribice uvek vraćaju u vodu.
Srećom, na vreme sam to pročitao! 
Zato neću danas da davim sa situacijama koje su davno proživljene i dešavaju se svakome, bez izuzetka. Neki drugi put, kada budemo imali manje interesantnog muzičkog gosta na Suštini pasijansa.