Već nekoliko meseci povremeno slušam vrlo zanimljiv album i svaki put kada ga pustim doživljavam ga na neki drugi način. Ne tvrdim da je epohalan, što i nije, ali je za ljude poput mene prava stvar. Kada god pomislim da sam ga apsolvirao, otkrijem neki novi detalj i krenem da tražim dalje.
Šef me odavno nagovara da napišem nešto o tome, a ja se ustežem k’o mlada, sve brinući da ne propustim nešto bitno. 
Dođe vreme da se presavije tabak…
Verujem da je Viktorijansko doba svima manje-više poznata odrednica, ali nije na odmet da se malo podsetimo (h)istorije. 
Engleska kraljica Viktorija je bila jedna od najmoćnijih žena koje su hodale ovom planetom. Vladala je Ujedinjenim Kraljevstvom nešto više od 63 godine. Za vreme njene vladavine, govorim o XIX veku, Britansko Carstvo je postalo vodeća svetska sila. Viktorijansko doba obeležio je veliki ekonomski i tehnološki napredak, unutrašnje društvene promene – država je postala ustavna monarhija, a industrijska revolucija je postala zamajac svemu što imamo danas. 
Kako je njena vladavina postajala sve više simbolična, a sve manje politička, morala je nečim da se zabavlja. I kraljice to rade. Posebnu pažnju posvećivala je očuvanju morala i porodičnih vrednosti, što je izazivalo različite komentare. Danas se o tome često govori sa podsmehom. 
Na svom novom albumu N’monix (2014), Nick Magnus se dohvatio baš te teme. “Eminent Victorians” je sigurno najotkačenija i najbolja pesma na albumu. Propraćena je brilijantnim videom u maniru Pajtonovaca. Počinje lagano, kao podsećanje na to slavno istorijsko doba, pojavljuju se značajni likovi iz prošlosti (prepoznao sam Oscara Wildea u 54”, a dalje mi beše mrsko), a potom naglo skrene u prljav veš, iskorišćavanje dece. Pominju se tu i oni na vlasti i oni koji im služe i još svašta, sve dok se ne pojavi moj prijatelj Steve Hackett i, po običaju, savršenom solažom me zakuca za patos. 
Kada se pridignem & priberem, pustim ponovo. Već sam rekao da se mesecima unazad navraćam na ovaj klip. 