Å estog i sedmog oktobra 2014. godine Berane i Andrijevica su obeležili prvi vek Mahaila Lalića. Prenosimo uvodnu reÄ beranskog dogaÄ‘aja koju je održao dr Vukota Babović.
1. Susret
S Mihailom Lalićem sam samo jednom sjedio, u zanimljivom druÅ¡tvu, za istim stolom. Bilo je to u andrijeviÄkim „Komovima“, poÄetkom osamdesetih godina proÅ¡log vijeka. BijaÅ¡e Äuo da imam u svojoj biografiji, prije tridesete, neke, nazovimo ih tako, vrijedne rezultate. Zato je komentarisao, tobož u ozbiljnoj formi pitanja: „A Å¡ta ćeÅ¡ poslije, kad se život oduži?“. Ovaj kompliment mi je onda prijao, ali se odgovoriti nije imalo Å¡ta, budućnost je neprozirna. Sad, kad se ona skoro sasvim preselila u proÅ¡lost, odgovor se, zahvaljujući Internetu, može i proÄitati. Isto, ni ovaj književnik, tada već ovjenÄan slavom, nije stao tog ljeta: dosta pamtljive proze izlazilo je ispod njegove olovke sve do zadnjeg Äasa. Mene Å¡to se tiÄe, nedokuÄivo mi je bilo da ću uvrstiti i ove redke o njemu, izmeÄ‘u proÅ¡lih i budućih Älanaka iz fizike. Eto, dogodilo se. Dani odlaze, svuda i svakome; tok vremena sve nas baca u oÄajanje; eno je bespokojan i pastir dok bez žurbe posmatra mlaz hladne vode koji se sliva u krblju Äesme na Margariti, visoko u planini pored Koma.
Nastavite sa čitanjem… “100 godina od roÄ‘enja Mihaila Lalića”
