Уз сваку вредну област каче се којекакви. Уз уметност се каче критичари и координатори активности, уз музику удружења за
харачнаплату ауторских права. Уз науку, трговци оружјем и публицисти.
Публициста је чудна сорта, није новинар јер не објављује вести, није писац јер не објављује баш књиге, он је некако нигде а свугде. Нешто као сирена, нит је риба нит је риба.
Новинара из данашњег случаја бих можда (а и то условно) могао назвати публицистом, јер се качи за науку, не објављује вест, а није ни писац. Случај је већ спомињан овде, барем оригинал му. Тзв. „чланак“ извесног В. Филиповића, вероватно публицисте овдашњег, је био споменут, без линка. Е, па, налази се овде. Реч чланак сам намерно ставио под наводнике, јер чланак је нешто што новинар напише па се то објави у новинама, или, ако се ради о преводу, уредник изабере, преводилац преведе, па се исто тако објави, уз навођење извора. Тзв. „писац“ овде зна да га нико неће јурити што је туђ чланак потурио као свој, није он министар или ректор па да му се то узима за зло. Не јурим га ни ја, из других разлога (не јурим ни за аутобусом, ако ми побегне, ил’ ћу пешке ил’ ћу да стопирам).
Neko je 10. oktobra obeležavao Svetki dan jaja, neko je obeležavao Svetski dan mentalnog zdravlja, a gazda igraonice-rođendaonice je nekoliko puta prebrojavao parove dečije obuće i uvek dobijao broj 45. Očigledno da će od vikenda revidirati marketinški slogan “neograničen broj dece”. A i šta sad tu otac slavljenika izigrava Crnobradog gusara, kad tu već ima plaćenih animatora. Ko zna koliko je popio…