Author: Peacock

Retko šta u muzičkom svetu me iz cuga izuje. Grupa Salsa Celtica je to uspela u prvih nekoliko taktova koje sam čuo. Valjda zato što je bilo leto, znoj je kapao sa celog tela, cupkanje nije prestajalo, a ja sam se pitao kome je na pamet pala ova, naizgled suluda, kombinacija.

Nastavite sa čitanjem… “Zaigrani Škoti”

– Hoćemo li? – upitala je moja baka.

Skočio sam kao oparen. Bio sam još od juče spreman, kada je pao konačan dogovor. Ko da joj kaže da sam cele noći samo kunjao, ne mogavši da zaspim od uzbuđenja.

Imao sam deset godina i mislio sam šta će reći roditelji. Ovo je bila tajna operacija, da ne bih prošao kao sa kupovinom bicikla, koja je bila stopirana u začetku.

Krenuli smo, a svaki moj korak je bio sve kraći i kraći. Kada smo stigli do izloga prodavnice, oči su mi se pretvorile u šoljice za kafu.

U mene je gledao, u dve nijanse sivog, GRAMOFON.

Dok je sa prodavcem završavala formalnosti, baka je rekla:

– Izaberi i neku ploču, šta će ti gramofon ako nemaš šta da pustiš na njemu.

Nastavite sa čitanjem… “Pobegulja koja me navukla”

Najbolje pesme, po pravilu, nastanu iz loših životnih iskustava. A retki su autori koji znaju da sve te užasne emocije koje slamaju čoveka pretoče u dobru priču uvijenu u zaraznu muzičku zavesu. Evo jedne od njih.

Nastavite sa čitanjem… “Srce kmeči, rakija ga leči”

Jedan od omiljenih sportova kojima se bavim, kada sam raspoložen i imam dobro društvo, jeste prebiranje po muzici i puštanje “grupa koje nisu uspele”. Pa se po ko zna koji put pitam šta je to pošlo naopako.

Danas nisam dobre volje, potrebna mi je “veselica” koja će da me razdrma, a prva koje sam se setio je ova.

Nastavite sa čitanjem… “Ova varoš nije dovoljno prostrana da bi podnela nas obojicu”

Ovih dana bolujem. Čvaknuo me virus na kraju sezone. Ali mrdam.

I, baš sam hteo da napišem nešto o čudnom čoveku čija me je muzika oborila s nogu poslednjih meseci, a ono problem. Link koji je do pre nekoliko dana bio živ kao ilustracija onoga on što stvara više ne postoji. Očas posla nestade autor u opskurnosti iz koje se neočekivano pojavio.

Velikom delu nastanka popularne muzike koju znamo kao rock and roll sam svedok. Kako je nastajala, razvijala se i kojim se, ponekad čudnim putevima, kretala. Žao mi je samo jednoga: bio sam suviše mlad u vreme kada je stvaranje muzike bilo izjednačeno sa rečju SLOBODA. Kraj šezdesetih godina prošlog veka bio je kompletno kreativno ludilo, a stvari su se odvijale mimo zvaničnih institucija. Kada se establišment opasuljio, brzo je ugasio svetlo.

Nastavite sa čitanjem… “Za Jazgurovu farmu”

Ne sećam se tačno kada sam prvi put čuo ovu pesmu, verovatno negde sredinom sedamdesetih prošlog veka…

Sećam se da me je prvo žacnuo sitan i precizan vez gitara, divna melodija, emotivno pevanje. Tek kasnije sam obratio pažnju na tekst:

Nastavite sa čitanjem… “Fotheringay”

Čitaoci i slušaoci se verovatno pitaju kako nastaju prilozi koji se nalaze na Suštini pasijansa? Evo, ovako.

Dan je, barem u Šumadiji, tmuran. Jedan od autora Muzike za popodne je bolestan. Spisateljica dva čitana romana i jednog koji tek nastaje, ali nikako da se sastavi, bila je vredna i javila se rano.

Kašičica optimizma se valjala po kući… a ideja koja je postojala bila je sve dalje, čitaćete o tome…

Razmišljao sam šta da napišem, a da ne budem pametan… A muzika je i dalje svirala… To je sastavni deo moga života. I šta da kažem, a i zašto bi trebalo da dam neki komentar?

Ništa!?

Nastavite sa čitanjem… “Nema udarca bez starca”

Pogled kroz prozor mi govori da sunca danas neću videti. Neka, nije važno, toplo mi je oko srca. A i rukama je toplije dok veselo pljeskaju. Jednostavno, ne mogu da se uzdržim. A povod? Evo ga!

Nastavite sa čitanjem… “Kolo”