Volim iznenađenja. Naročito kada su prijatna. 
Author: Peacock
Obična ljubavna pesma
Teško da poznajem bilo koga ljubitelja dobre muzike koji ne zna da otpeva sledeće stihove:
But I’m just a soul whose intentions are good
Oh Lord, please don’t let me be misunderstood
A ovo je najbolja verzija koje koje su moje uši ikada čule. I, verovatno, definitivna!
Šta novo reći o čoveku koji ove godine slavi pedeset godina nastupanja, koji je odavno upisan u Rock and Roll Hall of Fame, koji slovi za najboljeg belog pevača bluza i jednog od najboljih pevača svih vremena? Ako ste radoznali, pročitajte bogatu biografiju Erica Burdona.
Misterije trip-hopa i folka
Na ovu pesmu sam naleteo sasvim slučajno, pre desetak godina, listajući jednu kompilaciju koja je pristigla uz primerak časopisa Mojo.
Misteriju za mene nije predstavljao svedeni i jednostavni tekst pesme, već izvanredna atmosfera koju stvara oko sebe. Magija jednostavnosti u pristupu aranžmanu, anđeoski prateći vokali, prostor iz koga kulja gomila neobičnih zvukova…
Izgubljen u prevodu
Savršena muzika ne bira ni mesto ni vreme kada nastaje, ali ima jednu divnu osobinu. Traje večno!
Mesec u čaši
Era Interneta, svet je na dlanu? Nije nego… tek kada se susretnete sa ovakvim likovima, zinete jako i vilica vam ostane dugo otvorena.
Pa, ko je čovek koji pravi ovakve, savršene pesme?
Doručak za ručak
Uvek sam imao nos da namirišem prave stvari u muzici. Valjda se čovek rodi sa tim talentom. A da ne živim u ovoj nesrećnoj zemlji sigurno bih bio u nekom od A&R odeljenja nekog muzičkog izdavača. Kao svoj na svome.
Volite li klasiku?
Na pitanje iz naslova očekujem smrknuta lica. Termin “klasika” je višeznačan, a obično asocira na frakove, frikove, uštogljenost, akademske muzičare, orkestarsku muziku… Nešto strano širokoj publici.
Ovo je klasična muzika!
Uživaj u vožnji
Prošle godine, baš na današnji dan, lopovi su mi maznuli auto. 
Neprijatna situacija za svakoga, pa i za mene. U policiji sam pokušao da objasnim koliko mi je auto prirastao za srce i da treba hitno da ga potraže, a oni su se čudili zašto ga, od milošte, zovem Manzanera.
Kako prosečnom srpskom policajcu da objasnim ko je Manzanera, onaj koji zna gitarom i da zareži i da miluje? Baš kao i moj bivši auto, koji je iz mirne vožnje znao naglo da poskoči i da te zalepi za sedište. Pomislio sam da bi mi, možda, ministar policije pomogao, kao u slučaju kada su policajci urgentno uspeli da pronađu biciklo ukradeno japanskom turisti usred Beograda. Na žalost, ne družim se sa ministrima, a i ne živim u Beogradu. 
I tako, rezigniram, zažmurim i počnem da odmotavam film…
Budimpešta
Grupu Jethro Tull gledao sam dva puta na koncertu. Doduše, u razmaku od nekih tridesetak godina, al’ ne mari. Dvaput je dvaput! 
Nadam se da ću ih gledati barem još nekoliko puta. Evo zašto.
Venčanica iz snova
U kolima je drndao radio, bezbojna pesma se završila, a onda je krenula reklama saopštena bezbojnim ženskim glasom:
U butiku Trt – mrt možete nabaviti venčanicu iz snova!
A snovi prestaju čim se venčanica skine! – pomislio sam istog trenutka. 