Author: Peacock

Svete mošti

Ljude poput Roberta Planta naprosto obožavam jer spadaju u retku kategoriju onih koji žive u harmoniji sa samim sobom. Nekada ikona roka, čovek je odavno shvatio da je dostojanstveno starenje mnogo važnije od astronomskih honorara i odavno je u poziciji da može da se postavi kao mudrac. Ne kao “mudrac” koji soli pamet drugima, već kao čovek koji je u stanju da se neprestano menja i prenosi svoje bogato iskustvo mlađima.

Uostalom, čitava njegova solo karijera je obeležena kretanjem i istraživanjem nekih novih puteva.

Nastavite sa čitanjem… “Svete mošti”

Bez dlake na jeziku

Onomad, još dok sam pisao tekst o tome kako Mojo Nixon prosipa žuč po Donu Henleyju, dobio sam ideju za današnji. Punkeri i alternativci su inače skloni da pljuckaju po kolegama koji plivaju u mainstream vodama, što im niko ne osporava, ali su se Eaglesi, a naročito Henley, neopravdano našli kao njihova meta.

Razlog, verovatno, leži u njihovoj/njegovoj globalnoj prepoznatljivosti.

Nastavite sa čitanjem… “Bez dlake na jeziku”

Gospa i bunar

Bezbroj puta mi se dešavalo da mi je značenje pojedinih pesama neprestano izmicalo jer nisam mogao da ih stavim u neki smisleni kontekst. A ako su bile povezane sa nekim toponimima ili istorijskim događajima, još je bilo teže – prevrtanje listova po knjigama u biblioteci nije bilo vredno uloženog truda jer bih, obično, ostajao kratkih rukava. Srećom, ulaskom u digitalno doba, postalo je malo lakše, mada ni tražilica nije svemoguća.

Izgleda mi da ću se do kraja života baviti odgonetanjem zagonetki. Nerd smile

Nastavite sa čitanjem… “Gospa i bunar”

Don Henley mora da umre

Mislite li da su čudaci i ekscentrici u muzici samo britanski specijalitet? Ima ih svuda, svakako. Zappu smo pominjali u više navrata, pa je red da se dohvatimo i manje poznatih. To jest, manje poznatih kod nas, jer je Mojo Nixon tokom osamdesetih bio jedan od omiljenih muzičkih likova na talasima studentskih radio stanica u Americi. I to ne slučajno, jer se od tog doba njegovo kult sledbenišvo samo uvećavalo.

Glavno oružje bila mu je satira.

Nastavite sa čitanjem… “Don Henley mora da umre”

Ukrala si mi ljubav

Ove godine Graham Gouldman će proslaviti 55 godina uspešne muzičke karijere. Tim povodom, krajem prošle godine je objavljen album Listen People; The Graham Gouldman Songbook 1964-2005 (2017), koji sam po inerciji preslušao. Nisam njime preterano oduševljen, jer obeležavanje ovakvih jubileja treba da bude reprezentovano besprekornom kompilacijom njegovih najboljih radova (a ima ih dovoljno za nekoliko diskova), tim više jer Gouldman je jedan od najvećih hitmejkera koje je Britanija dala i njegov opus je po kvalitetu, a i kvantitativno, zaista impresivan.

Da ne cepidlačim, ovo je bila zgodna prilika da čujem i neke od Gouldmanovih radova za koje nisam znao i do kojih se teško dolazi.

Nastavite sa čitanjem… “Ukrala si mi ljubav”

Lyndon Johnson je rekao naciji

Lyndon B. Johnson je bio potpredsednik SAD početkom šezdesetih, a postao je predsednik nakon ubistva Johna Kennedyja 1963. godine. Naredne godine pobedio je na izborima za predsednika SAD, a ostao je na čelu države sve do 1969. godine.

Njegov mandat obeležile su brojne kontraverze o kojima se i danas raspravlja, u zavisnosti od političkih stajališta brojnih autora tekstova i knjiga.

Nastavite sa čitanjem… “Lyndon Johnson je rekao naciji”

Oče

Legendarni Isle of Wight Festival počeo je da se održava još 1968. godine, no prava stvar se desila 1970. Na njemu se okupilo šaroliko društvo muzičara (obavezno pogledajte hiperlink) da isprati leto, a niko nije ni sanjao da će se okupiti toliko naroda. Razni izvori navode brojke između 600 i 700 hiljada posetilaca. Da li je neko od organizatora razmišljao o tome šta da se radi ako nešto krene naopako, ne bih znao reći. Tek, ako izuzmemo tradicionalno povremeno otkazivanje opreme, sve je proteklo u najboljem redu.

A neki od junaka naše mladosti imali su odlične nastupe na početku svoje karijere.

Nastavite sa čitanjem… “Oče”

Dodir

So before a question
so before a doubt
My hand moves out and
have the touch.

Peter Gabriel je jedan od naših miljenika. Znao sam to od ranije, a sada sam sasvim siguran, jer sam zvirnuo u onu našu tabelu objavljenih priloga kako bih proverio da li smo već ranije pisali o današnjoj pesmi. Srećom, nismo, ali sam utvrdio da od ukupno sedam priloga o njegovom stvaralaštvu koji su do sada objavljeni (rad sa grupom Genesis ovog puta ne računamo), četiri je potpisao Grba, a ja tri.

Red je da izjednačim. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Dodir”

Prekrasna tišina

Worcestershire je okrug na zapadu Ujedinjenog Kraljevstva o kojem ne znam ništa. Trebalo bi da sam tuda prolazio putujući za Wales, ali se ne sećam ni jednog detalja koji bi me asocirao na njega. Ono što sa sigurnošću mogu da potvrdim je da što se više ide na zapad UK, on sve više podseća na srpski jug, pa se i na ovu oblast može primeniti ona naša – što južnije, to tužnije. Kako je u toj zabiti nastao čuveni Vorčester sos, ponos britanske Imperije, za mene će ostati večita tajna, ali se njega nikada neću odreći.

Njegovih nekoliko kapi je dovoljno da meso ili riba koju spremam postane nešto sasvim drugo.

Nastavite sa čitanjem… “Prekrasna tišina”