Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Koliko puta nam se desilo da odemo na koncert neke grupe, ugledamo zgodnu žensku negde u gomili, a ostatak večeri provedemo raspolućeni. Očima tražimo naš predmet žudnje, a ušima, kao, pratimo šta se dešava na pozornici. Na kraju svirke, ženska nestane u gomili, a kada te društvo priupita kako je bilo na koncertu, ni sam ne znaš šta da im kažeš.
Da li je neko od nas napisao pesmu o takvom iskustvu? Nije.
E, ima ko jeste.
Žanrovska odrednica pop music danas ima veoma široko značenje. Prvobitno se odnosila na “mekšu” alternativu rock & rollu, a vremenom je postala sinonim za popularnu muziku ma kom podžanru pripadala. Po pravilu, pop pesme imaju jednostavnu formu, melodija im je pamtljiva, a refreni zarazni i lako ulaze u uvo. Teme kojima se autori bave su obično opšte, a tekstovi, najčešće, služe da bi pevač imao šta da peva.
Iako je pop muzika američka izmišljotina, tokom šezdesetih Britanci su preuzeli primat u njoj i skinuli kajmak.
Često dolazimo u zabludu ako o nečijoj muzici sudimo samo na osnovu kolekcije najvećih uspeha. Američka grupa Bread je klasičan primer žrtve takvih predrasuda. Iako su se mogli pohvaliti milionskim tiražima (samo prvi album im nije bio “zlatan”) i singlicama koje su lako dolazile do vrhova top lista, ostala im je večita etiketa jedne od grupa koje su obeležile takozvani “soft rock” tokom sedamdesetih.
No, da li je sve baš tako?
Nas malo matorije ne treba podsećati ko je bio Ludi konj. Odrasli smo na kaubojcima, a kroz neke od njih provlačila se i priča o Bici kod Little Bighorna u kojoj su starosedeoci demolirali američku vojsku pod vođstvom generala Kastera. Vremenom, njihov vođa Crazy Horse postao je mit, a znamo i gde su Indijanci završili nešto kasnije.
Još uvek se nalaze u rezervatima.
Možda je ova pesma baš posvećena pomenutom velikom poglavici i ratniku.
Oni koji vole materijalne stvari su odvajkada prisutni među ljudima. Niko nije ni slutio da će se danas takvi uzimati kao paradigma uspešnosti u životu. Kada upitaš nekoga klinca koji su njegovi životni ciljevi, odgovoriće kao iz topa: “Da budem bogat.” Jedino što ne zna je kako da dođe do tog toliko željenog bogatstva.
U vreme najvećeg uspeha dueta Simon & Garfukel, posle veličanstvenog uspeha pesme “Bridge Over Troubled Water” i istoimenog albuma, ispostavilo se da je voda koja je proticala ispod njega i previše mutna.
Most se srušio, duet se podelio, a Art Garfunkel je, činilo se, ostao nasukan na suvom.
Pre nekoliko godina sam pisao kako sam naučio šta je Fotheringay i razrešio dileme oko toga o čemu istoimena pesma govori. Fotheringay je i ime grupe koja je, na žalost, suviše kratko potrajala.
No, ma koliko ova epizoda oko koje su bili okupljeni vrsni muzičari bila kratka, postala je nezaobilazna karika u razvoju engleske folk-rock scene.
Kada si klinac, pališ se i maštaš kako će jednog dana ceo svet biti tvoj. U mom slučaju, ta maštanja su se svodila na to da ću dobiti priliku da čujem sve one izvođače o kojima sam samo slušao priče ili čitao. Da ne bih nekoga slučajno zaboravio, uredno sam njihova imena zapisivao u sveščicu.
Za svaki slučaj, da se nađe…
Donde voy, donde voy
Esperanza es mi destinación
Solo estoy, solo estoy
Por el monte prófugo me voy
Još jedna pesma o napaćenim ženama… Pa šta, ova tema je neiscrpna. 
Postoje li među izabranicima vašeg muzičkog ukusa pravi virtuozi?
Muzika koju danas čujete potiče sa albuma jednog neobičnog dueta. Reč je o sastavu koji biste, u vreme nastajanja, možda prokomentarisali rečima “Ma, ovo nije moguće!”. No, to su dvojica koji ne pripadaju kategorijama: oni su kategorija, svaki za sebe. Zato čuđenju nema mesta.
