Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kao i svaki klinac, dobijao sam igračke. Sa tri godine vozio sam u to vreme tricikl, retku stvar tih godina, dok mi nije dosadio. Zatim su me roditelji obradovali trubom u koju sam duvao sve dok nisam izgubio pisak. A onda je, kao što je i običaj, na red došla fudbalska lopta, jer je moj ćale obožavao igru između golova.
Tako sam u jednom trenutku pomislio: da ako dovoljno jako šutiram loptu, ništa mi neće stajati na putu da postanem fudbaler…
– …i volećeš me do kraja života?
– Da, draga.
Kapitulacija u dve reči. 
Oh the games people play
Every night and every day
Never meaning what they say
Never saying what they mean
Jasno je da nisu u pitanju kompjuterske igrice, već one životne, koje mogu itekako da imaju ozbiljne posledice.
Ova pesma je, u stvari, minijatura. Ne traje ni dva minuta.
Ali se ne zaboravlja. 
You might think I’m crazy
To hang around with you
Maybe you think I’m lucky
To have something to do
But I think that you’re wild
Inside me is some child
Junaku današnje pesme možemo sve oprostiti jer je iskren i zabavan.
Religiju možemo definisati kao duhovnu vezanost ljudi sa Bogom. Ne svih, naravno. Religiozni ljudi su obično povezani u verske zajednice. Svaka od njih je specifična, iako su učenja koja su im u temeljima opšta – odnose se na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Načini praktikovanja religije su različiti. Sprovode se kroz obrede i ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima – hramovima, ma kako ih mi u svakodnevnom životu zvali.
Iako su različite religije uglavnom međusobno zavađene, jedna od stvari koja im je zajednička je pojanje koje je sveprisutno ma kom Bogu se vernici klanjali.
Orange days and purple nights
flying pastel coloured kites
and the flowers in your hair
scent the evening air
Pesma mi se svidela na prvo slušanje, a potraga za autorima se pretvorila u pravi engleski krimić u kojem je gotovo nemoguće složiti kockice iz sitnih delova.
M. je bila prirodna plavuša i nije se farbala. Moje komšije Cigani bi rekli za nju da je “lepa u pičku materinu”. No, njen pravi kvalitet je bio unutra. Ispod besprekornog fizičkog izgleda krila se dobro obrazovana žena, duhovita i puna neuobičajenih ideja o tome šta sve može da bude povod za dobar provod. U tom smislu – neprocenjiva.
Zbog svega pomenutog nikada je nisam posmatrao kao potencijalnu partnerku, ali…
Korni grupa je 1974. godine bila na svom kreativnom vrhuncu. Njihov “italijanski” album je bio odličan, a oni su imali kapacitet da izađu na crtu bilo kom bendu sa Zapada. U tom trenutku očekivao sam da će u Korneliju Kovaču prevladati progresiva nad komercijalom i da će grupa imati dugu i plodnu internacionalnu karijeru.
Dobacili su na zapadu do Pesme Evrovizije. I to je bilo sve.
Mada su iz Brightona dopirale ohrabrujuće vesti o tome kako su Kornijevci ostavili odličan utisak na probama i da važe za favorite na takmičenju, završili su u donjem delu tabele. Te godine pobedila je grupa ABBA, koja je potom postala planetarni fenomen.
Obrade tuđih pesama su oduvek bile popularne među muzičarima iz različitih razloga – neki su to radili da bi se zahvalili svojim idolima, drugi zato što im se određena pesma sviđa, a oni ekstremni da bi je raskomadali. Uobičajene tehnike u ovakvim slučajevima su promene tempa, drastične promene aranžmana ili izvođenje po obrascima nekog drugog žanra, različitog od originalnog. Takve snimke anglosaksonci nazivaju cover verzijama.
Nekada se muzičari tako dobro zaigraju da rezultat njihovih intervencija na predlošku nadmaši sva očekivanja. Pesma dobija epitet “definitivne verzije”, a koristi se i izraz “reinventing a song“, jer ono što se čuje nakon finalizovanja ostavlja utisak kao da je muzika ponovo napisana.
