Author: Peacock

Sponzoruša

Sredinom leta 1966. godine grupa koja je ređala hitove kao od šale, Manfred Mann, ostala je bez pevača. Paul Jones se odlučio za solo karijeru, a na njegovo mesto uskočio je talentovani Michael D’Abo. I dok se štampa zabavljala time ko je od njih dvojice lepiši & bolji pevač, u muzičkom smislu ništa epohalno se nije desilo.

Grupa Manfred Mann je nastavila da sipa hitove, a one koje je otpevao D’Abo postali su klasika: “Ragamuffin Man“, “Ha Ha Said the Clown“, “My Name is Jack“. I, naravno, “Mighty Quinn“.

Nastavite sa čitanjem… “Sponzoruša”

Adađo

Adađo je muzički komad koji se razvija lagano, a treba ga izvoditi ozbiljno i dostojanstveno. Uostalom, biće lakše razumeti o čemu se radi ako se prisetimo Adađa u G-molu uz koji se po pravilu prolivaju suze, a poznatiji je kao “Albinonijev adađo”.

Samo što taj adađo nije napisao Tomaso Albinoni, već sastavio & dopisao muzikolog i njegov biograf Remo Giazzoto trista godina kasnije, oslanjajući se na fragmente muzike velikog baroknog majstora. Nerd smile

No, nije to jedini adađo koji pripada kategoriji the greatest hits ever. Ovaj današnji je mnogo mlađi, ali je podjednako dobar.

Nastavite sa čitanjem… “Adađo”

Masna pesma

Podstaknut Šefovim tekstom o vožnji 160 na sat odmah sam odlučio da malo osvežim repertoar u kolima. “Vožnja” Jeffa Becka & vožnja automobila nisu isto – onako kako Šef vozi i šta pri tome sluša, sva je prilika da bih se ja skucao u neko drvo. O posledicama takve avanture ne smem ni da razmišljam. Zato sam odlučio da se častim proverenim stvarima.

U mom slučaju, “proverene stvari” počinju da komplikuju moj ionako sluđeni život, pa brzo odustajem. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Masna pesma”

Ima nečega večeras u tebi

Muzički ovisnici Ujedinjeno Kraljevstvo najčešće doživljavaju kao državu u kojoj sve pršti od rock & rolla. Jok, bre! Tamo je samo muzička industrija već decenijama dobro organizovana, a postoji i nekakva navika ljudi da se sluša sve i svašta.

Statistički podaci iz sedamdesetih tvrdili su da žitelji UK imaju u posedu preko dvadeset miliona gramofona – više nego što nas je bilo u staroj nam državi.

Nastavite sa čitanjem… “Ima nečega večeras u tebi”

Fickaraldo

Fitzcarraldo (1982) je jedan od onih filmova koji teraju gledaoca na razmišljanje i ostavljaju u dilemi kako to da je uopšte snimljen. Sve je što producenti (oni koji daju pare) ne vole: uvrnuta, pomalo nadrealna priča, inteligentni reditelj visokih umetničkih sklonosti (Werner Herzog) koji je ćutljiv & ćudljiv, nenormalna lokacija snimanja (džungla Amazonije), pomalo šizofreni glavni glumac (Klaus Kinski)…

Dakle, mnogo preduslova da se na snimanju doživi fijasko.

Nastavite sa čitanjem… “Fickaraldo”

Smeće

Pre dvadesetak godina tabloidizacija medija nije toliko bila izražena kao što je to danas. No, u međuvremenu smo se navikli, pa više i ne obraćamo pažnju na sve šašavije naslove koji služe samo da nam privuku pažnju.

O mirisu papira & štamparske boje nema više s kim da se razgovara.

Sve se preselilo u virtuelnu stvarnost – moja kolekcija štampanih knjiga se sporo uvećava. Ona elektronska već dobija pozamašne gabarite jer je slažem kao da ću da živim još 100 godina.

Na sreću, neću. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Smeće”