Author: Peacock

Posle opravdanog uspeha albuma The Age of Plastic (1979) grupe The Buggles, Trevor Horn je postao producentska zvezda. U pitanju je bila čista pop muzika u svom najboljem izdanju, kojoj je Horn dodao neverovatnu suptilnost u detaljima koja se otkriva tek kada se stave sluške u uši. Iako je većina instrumenata koja se koristila na snimanju čista elektronika, sam zvuk i tretiranje vokala je neuobičajeno – imaju neku čudnu toplinu i ekspresivnost.

Mediji su imali čime da se bave, a Horn je postao čovek koji neumorno traga za savršenim zvukom.

Nastavite sa čitanjem… “Mašinerija”

Pre nešto više od godinu dana Šef je odlično elaborirao lik & delo Ryana Adamsa. I tu nema ništa novoga da se doda, sem ovoga bisera iz njegove pesmarice.

Life is Beautiful!!! Ryan Adams and the Cardinals – Cold roses (2005)

Nastavite sa čitanjem… “Život je čudo”

Pre dvadesetak godina, jedna poveća delegacija sa nekog od ruskih univerziteta zaustavila se u mom gradu. Posle njihovog odlaska, dobra prijateljica mi je istovarila gomilu vinila koje su doneli kao poklon i razdelili domaćinima. Njoj nisu bili potrebni, suviše je bila opsednuta naukom.

Danima sam se snebivao da ih stavim na gramofon, u to vreme bio sam u potpuno drugačijem fazonu. A kada sam počeo da ih preslušavam, bili su mi potrebni dani da se skinem sa njih.

Rusi su zvučali odlično! Nastavite sa čitanjem… “Jednostavna priča”

Ponovo sam preturao po kutijama sa singlicama. Leto je, prašina je svuda oko nas u ogromnim količinama, a njeno skidanje sa vinila ne pada mi teško – sačuvaće se nešto i za unuke.

Da u tim kutijama svašta može da se pronađe, već sam pominjao.

Nastavite sa čitanjem… “Gde si se zaputio, Bili?”

Onomad mi je Šef natrljao nos jer još ništa nisam napisao o gupi Cruzados rekavši da to nije nimalo fer prema njima. Kao argument mi je potegao link na njegov tekst o Slobodanu Bodi Kovačeviću, pa sam se u tom trenutku setio da sam, kao jedan od posetilaca bloga, ostavio komentar – u Samuraje su me kasnije primili.

Mlađan & neiskusan u blogovanju & komentarisanju, napisao sam:

Nastavite sa čitanjem… “Krstaši”

Može li se udeliti bolji kompliment ženi od ovoga u naslovu? Bogami, teško.

Taj sport se davno otrcao i pretvorio u fraze. Da budem iskren, više i ne znam kako bih to uradio.

Nastavite sa čitanjem… “Lepša od raja”

Prva muzička “britanska invazija” na Ameriku tokom šezdesetih je bila svojevrsni fenomen koji smo više puta pominjali – kruta američka muzička industrija toga vremena sporo je reagovala na promene koje su se dešavale u Evropi. A kada je njihovo tržište eksplodiralo – odjeknulo je.

Dolazak Bitlsa na prvu turneju po USA pretvorio se u kompletnu ludnicu. Ako zanemarimo histerične tinejdžerke koje su ih dočekale na aerodromu, njihovo gostovanje u emisiji The Ed Sullivan Show gledalo je preko 70 miliona ljudi.

Narednih nekoliko godina biznis je cvetao, a engleski izvođači su se trudili da dobace do tog velikog tržišta – tamo se vrtela glavna lova. Nastavite sa čitanjem… “Odmah iza ćoška”

Verujem da je većina onih koji zalaze ovde, baš kao i ja, šokirana fotografijama & naslovima kojim nas zasipaju mediji & tisak poslednjih nedelja. “Migrantska kriza”, što je eufemizam za stradanje izbeglica iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka pred kojim Evropa nema rešenje, uselila se u naše domove & glave, hteli mi to da priznamo ili ne. Mučnine od prizora koje vidiš se ne možeš otarasiti.

Ušuškani u toplinu svoga doma govorimo o ljudskoj patnji uglavnom nezainteresovano, kao da se nešto slično ili isto ne može desiti i ovde, ma koliko se svaka od naših država ili “država” trudila da nas razuveri da to nema baš nikakve veze sa nama…

Nastavite sa čitanjem… “Oni narodi koji pate”

O muzičkom geniju Johanna Sebastiana Bacha je toliko toga napisano da je potpuno bespredmetno bilo šta da dodam. Kako god da se analiziraju njegova dela, a napisao ih je mnogo, obrni-okreni, dolazimo na isto.

Bolji od njega nije hodao ovom planetom!

Stoga nije ni čudo što se, raznim povodima, poteže u njegovu zaostavštinu. Ne može se promašiti.

Nastavite sa čitanjem… “Partita”

Čim je Šef dunuo u pištaljku i objavio da počinje letnji raspust na Suštini pasijansa, odmah sam pustio mozak na otavu… Mislio sam da će mi dva-tri dana muzičke apstinencije dobro doći, al’ mi se osladilo. Nisam ni osetio kako su prošle čitave dve nedelje.

Šta sam, u međuvremenu, radio? Možda se neki detalji o tome i pojave u nekom od budućih tekstova… Nije, bre, ovo Facebook, i nisam ja žena koja prolazi kroz krizu srednjih godina da moram odmah da priložim fotke sa letovanja kako bi se čitaoci uverili da…

Ma šta ja to pišem?

Nastavite sa čitanjem… “Ono što ne možemo da učinimo”