Author: Suština pasijansa

Utovar nedeljom, 17. januar

Došlo vreme da se polako latimo posla. Dosta je bilo analitičkih procesa čačkalicom i koncem za zube.

Kakva je prilika da pronađemo zrno optimizma u raznim najavama i objavama svuda oko nas? Ne vredi da se uzdržavate od vesti: one će naći vas, hteli vi to ili ne hteli. I zato nemojte više da delite vesti na dobre i loše, jer svet odavno više ne funkcioniše na taj način. Već podelite vesti na izmišljene i trivijalne. Na one koje izazivaju u vama bes i one koje vas ostavljaju ravnodušnim. Na one koje vam ne znače ništa i one koje biste više voleli da niste čuli. Ne tražite prave vesti, dobre, značajne: nema toga više.

Kad vam niko ne kontrira u mišljenju, to nije dobro. U keltskim legendama su, navodno, zle veštice pobeđivali tako što su ih zaboravljali. A ako bi nas neko zaboravio, mi ne bismo bili više tako ni tužni. Ako bismo vam skrenuli pažnju na… Na… Ne… Uh.

Daj!

Čekaj malo. Ovo nije dobro počelo… Bože, daj mi znak, da razumem kako zaista treba započeti utovar posle duge pauze!… I posle onakvih vesti…

A, da.

Optimistički ugaoBowie je tiho otišao na Neko Bolje Mesto i ostavio nas same. To nije bilo lepo od njega: nemamo nikog da postavimo na upražnjeno mesto. Neki su, čak, pisali peticiju Bogu sa zahtevom da vrati Bowieja. Ali nema vajde od toga: zadovoljimo se, što reče jedan, tom ludom srećom da od milion godina istorije humanoida živimo baš u vreme kada je živeo i Bowie. Doista: beše vredno.

A pored tolikih zamlata glumačkog zanata, baš oni među najboljima sa scene nađoše da se proređuju. Alan Rickman je takođe mahnuo i otišao. Mnogo je uloga kojima je zaslužio naše veliko poštovanje; čak i uloga onog profesora magije u onoj prostačkoj franšizi je bila vredna pomena. No, ako ikako možete, pogledajte film An Awfully Big Adventure (1995). Priča ima mračan i pomalo mučan rasplet, ali ne mari: glumačke bravure u filmu, među kojima je Rickmanova samo jedna od više njih, ostavljaju bez daha.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. januar”

2016: Smislite sami

Suština pasijansa ima za vas poslednju reč pre promene kalendarske celine. A pošto smo mi jevanđelisti postmodernog izraza, učinićemo to na način koji će vam sigurno privući pažnju.

Da ne bismo dvaput govorili, poslužićemo se funkcijom koja omogućava prenošenje sadržaja iz drugog izvora (što je takođe u skladu sa postmodernim shvatanjem interneta kao celine):

Nastavite sa čitanjem… “2016: Smislite sami”

Utovar nedeljom, 27. decembar

Poslednji utovar ove godine. Šta biste više voleli: da budemo patetični ili džangrizavi? Možda malo prepotencije? A da krenemo da vas vređamo? Ne, ništa od toga, uprkos tome što nas poneki zalutali posetilac kvalifikuje baš tako. Neki ljudi su definitivno disleksični između redova. Mi zbog toga nemamo pravo da se ljutimo na njih. Nadamo se – pomalo naivno, ali uvek iskreno – da će dobro u njima ipak pobediti.

Dok srljamo u bolju budućnost, neki se ushićuju pronalaženjem pande, podsećajući usput sve oko sebe kako su te i te novine napisale da je za taj poduhvat sposobno samo 1% ljudi.

U slučaju da ne možete da pronađete nikog iz populacije od 99% ljudi koji ne mogu da vide pandu, verovatno ste sad vrlo zbunjeni. Zamislite tek koliko su ti siroti ljudi nesrećni: oni ne mogu da pronađu pandu, a njih ne može da pronađe niko… Nije ni čudo što nam se civilizacija raspada: tradicionalne norme su se već raspale, nema ko da kalibriše nove okvire ponašanja, bitno nam je samo da dokažemo kako smo elita bar u nečemu i u tom procesu ne biramo sredstva (koliko god ta diploma koštala).

Kako se to reflektuje na stvarnost (na primer, na dovoljnost zarade za pokrivanje svih troškova života), to nam nije baš sasvim jasno. Ali, palo nam je na pamet da bi bilo moguće namamiti nekog iz one populacije Nevidljivih. Evo jedne prikladne slike.

Elem: nađi pandu.

Panda?

Uputstvo za korišćenje: podmetnite sliku kandidatu za Nevidljivog, na udaljenost od 15-30 cm od vrha nosa. Ako kaže da je našao pandu na slici, recite mu da laže i sačekajte reakciju. Ako se pobuni protiv vaše kvalifikacije da je lažov, predložite ga za ministra. Ako slegne ramenima, to znači da zaista vidi pandu i svejedno mu je šta vi mislite. Ako počne da plače, to znači da zaista laže. A znači i to da ste najzad, teškom mukom i velikim radom, uspeli da pronađete pripadnika 99% onih koji pandu ne vide.

Međutim, ovde postoji jedan silni problem za koji rešenje još uvek nije poznato. Elem, ova specifikacija metode za otkrivanje Nevidljivih ne predviđa šta treba činiti ako kandidat izjavi da pandu ne vidi. Reč je o tome da slučaj takve izjave još nije zabeležen (barem u Srbiji, to jest), pa neki davno napisani predlozi za tretman Nevidljivih nisu dokazani u praksi. Zbog toga smo prinuđeni da zaobiđemo opisivanje svih tih metoda, jer nam ionako ne biste verovali.

Dakle, otkrili ste Nevidljivog. I šta sad sa njim? E, to je veoma posebno pitanje…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. decembar”