Author: Valex

Ima još bendova koji ove godine slave pola veka, i to bez prekida staža kao neke im izvikanije kolege.

OK, moramo priznati da je na ovom vozu promenjeno par vagona… pa i lokomotiva. Zapravo, od inicijalne ekipe koja se okupila pod tim imenom u današnjoj postavi nema ama baš nikoga – no dobro, ako pod oficijalnom karijerom smatramo momenat snimanja prvog albuma, tu su Tony Hicks i Bobby Elliott.

Na žalost, prepoznatljivi glavni vokal Allana Clarkea rešio je da se penzioniše tamo negde 1999. godine, baš u momentu kada je “Long Cool Woman in a Black Dress” osvojila top liste, nekih 27 godina posle objavljivanja.

No dobro, imali smo i kolateralnu benefit od tih odlazaka – da je Graham Nash ostao sa Holliesima, danas ne bi imali CSN (i ponekad Y).

Na današnji dan pre 20 godina umro je Eddie Kendricks, jedan od osnivača i najčešći glavni vokal grupe The Temptations.

Eddie je bio onaj visoki glas, falsetto, za koji smo mi klinci 70-ih, slušajući “Papa was a rolling stone” bez video pratnje, mislili da ga peva neka cura.

Nastavite sa čitanjem… “Psihodelični ćumez”

Danas je rođendan Gwen Stefani, u to ime prigodna pesma:

Ne, nisam pogrešno uvezao video Elem, prebirajući po mogućim opcijama za današnji prilog, bacio sam pogled na “dogodilo se na današnji dan u muzici”. Rodila se sestra Džesike Simpson… Baaah, kakve veze ona ima s muzikom?!?! Stevie Ray Vaughan bi danas proslavio 58 rođendan, ali njega je ovde skoro pominjao neko mnogo kompetentniji za njegov opus. Tommyja Leeja znam samo po video radovima.

Preostala je Gwen, od koje sam ipak čuo nekoliko pesama koje su se besomučno vrtele po radio stanicama. U jednoj od njih, “Ritch girl“, koristi temu pesme “If I Were a rich man“, iz čuvenog mjuzikla “Violinista na krovu“. Gornji isečak uzet je iz filmske adaptacije koja je 1971. godine pokupila tri Oskara.

P.S. Ukoliko vam se muzika učini poznatom, a niste ljubitelj mjuzikla niti gospođe Stefani, verovatno ste je čuli iz zvučnika TV-a dok ste osamdesetih danima pokušavali da pređete Jet Set Willy

Trkeljišući pre neki dan po informacijama o koncertu Cranberriesa, naleteh na vest da mi još jedan dragi bend gostuje u okolini.

Kao što je slučaj sa svim egzotičnim jelima specifičnog ukusa (sušijem, kavijarom, afričkim gusenicama…), Dead Can Dance možete da obožavate ili ne podnosite, nema sredine.

Gornja pesma preuzeta je s albuma “The Serpent’s Egg“, objavljenog 1988. godine. Zanimljivost je da sam pomenuti album (na kaseti) kupio na ulici u istom cugu kada i dva albuma Petera Murphyja, što onomad pomenuh u ranijem prilogu popodnevne muzike.

Nema mi druge, moram za Peštu narednog meseca…

Hala sportova, 4. decembar… Pa ko voli nek’ izvoli.

The Cranberries najviše pamte po megahitu “Zombie“, sa njihovog drugog studijskog albuma. Meni je ipak draži njihov prvi album, “Everybody Else Is Doing It, So Why Can’t We?“, sa koga slušamo ovu pesmu. Dobio sam ga na kaseti za svoj 22. rođendan i sećam se da mi je zvuk momentalno ušao u uvo. Skoro 20 godina kasnije, trkeljišući po Netu za ovaj post, skontao sam da je krivac producent – Stephen Street, momak koji je taj posao radio i za drage mi Smithse.

Za razliku od domaće scene*, u svetu ima dama koje su podjednako uspešne i kao pevačice i kao glumice.

Album “The Singer” objavljen je 1973. godine da bi učvrstio poziciju Minellijeve kao studijskog izvođača nakon dva prethodna albuma od kojih je jedan bio muzika iz filma (“Cabaret“), a drugi skup koncertnih snimaka (“Liza with a Z“). Većina pesama predstavlja obradu hitova drugih muzičara koji su bili aktuelni u prethodnih godinu dana, što je bio slučaj i sa gore prikačenom – komponovao ju je i prvi otpevao Bill Withers, poznat i po drugim mnogoobrađivanim pesmama kao što su “Ain’t No Sunshine“, “Just the Two of Us” i “Lovely Day“.

_{__________________________________________}

* Obično nisu dobre pevačice. Glume još gore. A dame definitivno nisu…