Author: Valex

Čija je ovo pesma

Да ли знаеш, мила мајко,
Што сум несреќна?
Цел ден дома сама седам,
Надвор не смеам

Odjavna špica je ranije bio deo filma gde se, ošamućeni od iznenadnog naleta svetla, teturate kroz redove prepune ljuspi od sušenih semenki bundeve i tražite izlaz koji vas vodi u smrdljivo dvorište iza bioskopa. Danas su kokice zamenile semenke koje ste kupovali u fišeku od pripadnika manjinske albanske populacije, ali jedno je ostalo isto: žurite ka izlazu jer koga je briga kako se zove treći pomoćnik asistenta držača pecaljke za mikrofon na filmu koji ste upravo pogledali.

Ovo nije uobičajena odjavna špica, ne samo zbog sjajnih fotografija scena iz filma koje je prate, već i zbog pesme koja i dan danas raspiruje etničke rasprave po Internet forumima.

Nastavite sa čitanjem… “Čija je ovo pesma”

Sunašce

Perfektna pesma da vam ulepša dan… ma kakav da je bio pre toga.

Zvuči poznato? Verovatno ste je čuli u malo bržoj varijanti, s više ritma, pošto je reč o jednoj od najobrađenijih pesama, sa stotinama izdatih verzija. Ovo je original, i izvodi je čovek koji ju je i komponovao – Bobby Hebb. Sunny je napisana posle 22. novembra 1963. kada su istog dana ubijeni i John F. Kennedy i Hebbov stariji brat Harold, i predstavlja njegov pokušaj da odagna tamne oblake koji su se nadvili nad njime.

Od tolikih silnih verzija, predstavićemo ipak samo petnaestak…

Nastavite sa čitanjem… “Sunašce”

Ipak se okreće

Danas zatvaramo Nišville (da, ipak je bio, iako većina dnevnih novina nije objavila nijedan prilog s ovog festivala, već se fokusirala na redovno izveštavanje koliko se piva popilo na “Beer Festu”)

The Brand New Heavies je poznata acid jazz grupa, osnovana polovinom osamdesetih u Londonu. Pored pesme koju danas predstavljamo, poznati su i po hitovima “Dream On, Dreamer“, “You Are The Universe“, “Midnight At The Oasis“, “Spend Some Time“, “Sometimes” i još par njih.

Tokom karijere nekoliko puta su menjali glavni ženski vokal, tako da sam bio veoma iznenađen kada se na koncertu u Beogradu, 2005. godine, umesto matore tamnopute majstorke pojavila bledunjava klinčica – no dobro, mala je bila na visini zadatka. Od 2006. godine opet nastupaju s pevačicom s kojom su stekli svetsku slavu.

Nastupaju večeras, po mojoj slobodnoj proceni negde oko 23h – upalite auto i krenite put Niša, još uvek možete da stignete Smile

Krstaši

Posle “ratnika“, slede “krstaši”.

The Crusaders su jedna od najplodonosnijih džez grupa koje su i danas aktivne (od 1961. godine, znači malo jače nego Stounsi), sa oko 40 albuma (od toga ponešto živih i kompilacija). Doduše, grupa je u međuvremenu imala i neke pauze, a članovi su odlazili, pravili solo projekte, vraćali se… konačno, 2010. godine, osnivači originalnog benda ponovo su se okupili, po prvi put svi zajedno od 1974. godine, i napravili turneju.

Nastavite sa čitanjem… “Krstaši”

Kameleon

Juče smo obrađivali Hancockovu obradu. Danas obrađujemo kako su njega obradili. Opet varijacije na džez melodije, ipak je Nišvil u toku! Smile

Jazz Warriors su ekipa tamnoputih muzičara iz Londona, okupljena polovinom osamdesetih godina. Originalna postava izbacila je samo jedan studijski album, “Out Of Many, One People“, ostavši aktivna do 1994. godine kada je većina članova pokrenula solo karijere. Pre nekoliko meseci nekolicina njih se ponovo okupila pod starim imenom, s idejom da promovišu neke mlade muzičke talente.

Nastavite sa čitanjem… “Kameleon”

Možeš isterati curu iz džeza…

…ali ne možeš isterati džez iz nje. One desetine komentara na ovu pesmu koji se svode na “Au, kako dobro Tina peva džez, nisam imao predstavu…” potiču od onih koji definitivno nisu upoznati s prvim delom njene muzičke karijere.

Pre nego što je izgradila solo karijeru sladunjavim pop pesmicama, Tina je bila deo sjajnog dueta sa svojim tadašnjim mužem, Ikeom Turnerom. Nešto od tog duha mlađi slušaoci mogli su da naslute kada je devedesetih obradila njihovu zajedničku stvar “Nutbush City Limits“.

Nastavite sa čitanjem… “Možeš isterati curu iz džeza…”

Remiks koji je uspeo

Ne volim DJ-eve koji se mnogo mešaju u muziku. No, jedan je uspeo da me zaintrigira.

Bog zapoveda da DJ čuči u svojoj kućici iz koje se nit’ vidi nit’ čuje. Od muzičkog znanja treba da poseduje samo dobar ukus i osećaj za ritam koji mu pomaže prilikom uklapanja između pesama. Za sve ostalo mogu samo da se složim s Morrisseyem.

Nek’ se klati

Bentley said to Craig, “Let him have it Chris”
They still don’t know today just what he meant by this
Craig fired the pistol, but was too young to swing
So the police took Bentley and the very next thing

Te 1989. godine Sloba je divljao po Gazimestanu, Čaušesku nije više divljao po Rumuniji, ja sam upisao završnu godinu srednje škole, a Elvis Costello je po ko zna koji put otkačio The Attractions i snimio album Spike.

Nastavite sa čitanjem… “Nek’ se klati”

Gore-dole

Prvog avgusta prošle godine stigao mi je mail koji je počinjao sa: „Debeli, imam predlog: da razjebemo gov*PEEP* i gotova stvar…“. Zvučalo je primamljivo, jer u tom momentu nisam znao da me na kraju tog puta čeka moderna srpska mitologija, raspomamljene više sestre i pocepani karteri po šumama i gorama.

Pomenutu rečenicu u tastaturu je izgovorio gazda ovdašnji, pokušavajuću da me navuče na Obeležili ljudi, da ne omašite slučajnomalo istraživanje koje bi demistifikovalo famu oko jednog od mnogih čudesa kojima obiluje mila nam domovina. Reč je o jednoj uzbrdici u okolini Kuršumlije, na Radan planini, „gde voda teče uzbrdo, a automobili se sami kreću“. Navodno, ako na toj lokaciji auto ostavite u leru, počeće sam da se kreće uzbrdo – pojava koju narod objašnjava kako postojanjem jakih magnetnih ruda, tako i uticajem neposredne blizine za-malo-pa-sveCkog-čuda-prirode, Đavolje varoši. Fama je dodatno potpirena prilogom RTS-a gde je, u zlatnom duhu srpskog istraživačkog novinarstva ekipa otišla da ispita pomenutu stvar tako što je ispitala meštane kako oni tumače tu pojavu, i na osnovu toga se složila s njima (u pozadini se čuje zveckanje čokanjčića dok se voditelj časti brljom koju dosipa neki od domaćina).

Kao čovek čija ga religiozna ubeđenja teraju da ne veruje u čuda koja se ne mogu opisati formulom iz svetog trojstva fizika/hemija/matematika, Grba je razmotrio nekoliko mogućih objašnjenja, i došao do zaključka da je reč o pojavi zvanoj „gravitaciona brda“, odavno poznatoj širom sveta. No, rešio je da to i dokaže, a za pomenuto mu je trebala asistencija nekog sa takođe pomalo ludom crtom u karakteru…

Nastavite sa čitanjem… “Gore-dole”

Zazu

Manekenke obično ne postanu dobre pevačice, to znamo iz mnoštva primera na ovom podneblju. Fala bogu na izuzecima.

Prešavši magičnu granicu od 30 godina, Rosie Vela je sišla sa naslovnih stranica magazina Vogue, i umesto da otvori butik, uložila kintu u opremanje kućnog muzičkog studija. Rezultat toga je album Zazu, s koga slušate naslovnu numeru zahvaljujući vidovitosti nekog lika u PGP RTB-u i mojoj radoznalosti koja me je naterala da ga kupim pre nekih 26 godina.

[EDIT by Grba, oktobar 2012: spot numere Zazu je povučen sa jutjuba. Umesto njega, slušamo ne manje sjajnu numeru Magic Smile. Dešava se…]

Zanimljivost je da je album producirao Gary Katz, čovek koji je obavio isti posao na svim albumima Steely Dan u njihovoj prvoj inkarnaciji, a na njemu su svirali Donald Fagen i Walter Becker iz pomenutog benda. Njenim čarima nije odoleo ni Jeff Lynne, s kojim je neko vreme bila u vezi i usput pevala prateće vokale za Electric Light Orchestra. Rokeri su oduvek padali na manekenke, nije ni čudo.