Category: Koncepti

Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.

Kako sklopiti – koaliciju, oči, slagalicu

Otvorila je vrata frižidera i pokazala mu 25 različitih vrsta vrhunskih piva iz Nemačke, Holandije, Belgije, Češke, Engleske, Irske… Muž nije znao šta ga je snašlo. Samo što on nije siguran šta bi hteo, ali se posle pažljivog slušanja stiče utisak da članovi grupe nisu imali jasnu predstavu kojim putem da krene. A kako je počela, upita me on neposredno. S govnom, rekoh odsečno i zanemeh. On se zamisli. Sećate se? pitam. Ne sećam se, kaže. Možda je bio u braku dve nedelje. Muž, iako jako zaljubljen, nije mogao dočekati da izađe napolje i vidi se sa svojim neistomišljenicima nalik onim raspravama o izvoru hrane kao relevantnom činiocu zdravlja. Argument ovaj, argument onaj, ako samo malo ućutite i poslušate (jer ćutanje je zlato, jer ko rano rani, dve sre…. Nije ni to. Aha, evo: umiljato jagnje dve ov… Šta? Potpis? Kakav potpis? Ispod slike?… Aha…

Nastavite sa čitanjem… “Kako sklopiti – koaliciju, oči, slagalicu”

Nedelja je, 19-XI-2017.

Radojevo je selo blizu rumunske granice. Nekad se zvalo Peterda, a posle Klarija, kad je neka princeza Klara svraćala. Poznati su u tim krajevima po specifičnom naglasku i rečniku. Tako se, naprimer, krofne kod njih zovu karfljosnice. Pa tako naišli neki, a baba će da im isprži neka jaja. Dok se to prži, oni prionu na činiju s krofnama. Babi malo krivo, krofne su za posle ručka, a kad su jaja bila poslužena ovi i dalje ne odustaju od krofne. Na to će baba “man’te karafljosnice, dršte se za jaja”.

Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

Ој, кафано: сплав 1

Не, не отварам нову серију, нема толико материјала. Ем госпоја боље кува од већине кафанских кувара, ем код куће имамо бољи избор пића. Ал’ понекад се ваља, због друштва и амбијента. Овај код куће сам већ намртво исфоткао, па нек натрчи нешто различито.

Ако истрајем на ту страну, можда ћу најзад заокружити теорију о кафанској комплетности. По њој, кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили. Шта се може, не да се емпирија без довољног узорка.
Тако на једном крају криве имамо комбинацију одличног амбијента са лошом клопом и минималистичким избором пива.


(велика)

На другом крају су којекакве соцреалистичке кутије са голим зидовима, ћумези са подом од виназа или нафтираним патосом и надрканим келнерима у алтернативно белим блузама, које зачудо имају генија за кувара и газду који не жали материјал.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сплав 1”

Говорите ли истријански?

Са истријанским сам се срео давно, читајући књигу “Рива и дружи” (долазе другови) Фулвија Томице (за коју сад испада да ју је написао Милан Раковац). Помаже ако разумете далматински, има неких сличности.

Отприлике 2003. године сам престао да скидам музику како наиђе и ко шта има, јер сам схватио да сви имају исто. Гледам шта имају они што скидају од мене, све рачунајући да ко слуша ЕКВ или Корни Групу мора да има укус сличан мом. Јок, ти исти слушају и Црвену Јабуку или још горе. Па кренем кроз Јањатовићеву енциклопедију као кроз јеловник и почнем да тражим. Западне ми око за бенд са чудним називом “Gustaph y njegovi dobri duhovi”, из Истре. Далматинци Истране оговарају да немају слуха, јер им је народна музика сва у полутоновима. А знамо за онолике истарске бендове, још од пре Склоништа. Да видимо шта је сад ово… и шта су Густафи, какве везе они имају.

Испоставља се да је то иста банда, само су са променом оријентације променили и име. Gustaph y njegovi су били озбиљан, поприлично експерименталан пројекат, чији је ментор био покојни Милан Младеновић (продуцент на ваљда оба албума).

Nastavite sa čitanjem… “Говорите ли истријански?”

Nedelja je, 22-X-2017.

Može se ponekad jesti i u kafani. Može i bez mesa. Bolje sa mesom, naročito ako je nešto zanimljivo. Naprimer, konjetina. Konje ubijaju, zar ne?

Sa ove fotke bih preporučio sve osim zemičke, jer je potpuno američka, dakle lepi se za zube, sunđerasta je i prazna. Rukola, ko voli. Salvet i tacna… toliko celuloze vam baš ne nedostaje, preskočite i to. Navalite na sve ostalo.

Prijatan nedeljski ručak, koje i vama želimo.

Nedelja je, 24-IX-2017.

Neki preporučaju, a neki prepodoručkuju, veli slavonska doskočica. A neki i večeraju, bez tog prepodobnog stava. Sve najprostije stvari.

Da vidimo. Slanina, pirotski sir, maslac (ne margarin!), ražani hleb (domaći), neka kobaja, pečenica (bez dodate vode) i Njegovo Veličanstvo Paradajz (sa ukusom paradajza, domaći, prirodno sazreo bez kerefeka).

Dok mislite na večeru, prijatan nedeljski ručak vam želimo.

Buđenje rane jeseni

Šta to može da bude neobično u zemlji u kojoj samo Bog zaliva kukuruz? Šta je to vredno pažnje tamo gde čestit narod predlaže izdavanje novčanice od 3000 dinara da bi se onom zadriglom klipanu pomoglo da izigrava Mesiju? Sa kim se može podeliti radost ili tuga kad svakog pritiska nešto na šta ne može prstom da se pokaže, ali može plećima da se oseti?

Rešenja...

Nastavite sa čitanjem… “Buđenje rane jeseni”

Једна од пре: и остали опрашивачи

Кад је оно миш прегризао оне жичице што воде у осовину диска, Јоца Смуђ је рекао да он нема тако фине сечице којима би то тако хируршки прецизно пресекао. Слично чудо природе сам видео кад су се дрводеље населиле у неку натрулу греду. Пиљевина коју избацују кад дубе себи гнездо је финија од брашна, а само гнездо практично савршено ваљкаста рупа.

У ствари не знам да ли је ово на слици дрводеља. Величина одговара, кретње одговарају, али је ова буба нешто сувише светла. Ко зна, можда и њих има у разним бојама. Изгледају опасно, међутим не прилазе уопште, не нападају и чак ни не знам да ли имају икакву жаоку.

Иначе, умеју да се угнезде и у готову рупу кад им се свиди – например у управљач бицикла. Хм… сад кад сам тражио линк, наша википедија не зна за пчеле дрводеље. Можда је ово нека врста бумбара.


Као и код сваког оваквог снимка, треба наћи ту златну средину између свега… што, наравно, препуштам аутоматици тј овом рачунару са објективом, који се назива камером. Ако ништа друго, бржи је од мене, док бих ја наместио то како ја хоћу, оде буба. Нисам незадовољан – међу десетак снимака има чак три која су довољно оштра (тј сваки је негде оштар, ама “негде оштар” и “оштар где ја хоћу” није исто). Ослањање на аутоматику има својих добрих страна.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: и остали опрашивачи”

Nedelja je, 27-VIII-2017.

Reč gombа u mađarskom znači pečurku. Po načelima balkanskog špruhbunda, ovde se reči pozajmljuju pa ne vraćaju, a nekad se čak i vraćaju (stol – asztal – astal), pa kod nas gombu/gombicu ima zimska štrikana kapa, kod komšija susjeda gumb je dugme za pritiskanje, a kod nas se knedle sa šljivama zovu i gomboce sa šljivama. Možda može i sa nečim drugim, nismo se sretali. Neko reče da je video, čuj video, jeo i sa kajsijama.

Recept nije težak, u stvari recepata ima nekoliko. Može testo da se pravi od krompira, sa grizom, sa jednim jajetom, sa tri… gugao ume to da nađe. Šljive su upravo rodile i sad je vreme da priredite sebi jedno veličanstveno, poznavaoci (što kažu “ko, ne seri”) vele, skoro seksualno iskustvo. Spremite knedle, častite sebe.

Prijatan nedeljski ručak vam želimo.

Једна од пре: неко мора и вредан да буде

Кажу тако “вредан ко пчелица”… а кажу и “што се мора, није тешко”. Кад ти је главни извор свега за преживљавање у цвећу, а цвећа има само кад има, нема друге но да се спрема зимница. И пчелама, канда, не смета да проведу пролеће и лето правећи залихе за зиму. А ко зна, можда се преко зиме културно уздижу, оргијају, мењају друштвено уређење, смењују владу… може им се, урадиле су посао кад је требало.

Али ово се зове “једна од пре”, дакле очекујете фотку а не фантастичну пчелињу социологију (и пчелари их зову друштвима, није израз изабран без везе). Па, ево фотке.

Погледајте и велику – да се види колико се полена накупило у цегеру. На претходној, шест секунди и два цвета раније, тога има приметно мање.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: неко мора и вредан да буде”