Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Tokom preostalih deset dana do smaka sveta, poslužićemo se tezama Noama Čomskog o strategijama manipulacije ljudima kako bismo utvrdili da se smak sveta zapravo već desio.
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
“Svet nam šalje smeće. Mi mu vraćamo muziku.”
Ovo su reči čoveka po imenu Favio Chavez. Mogao bih da upotrebim banalni opis “entuzijasta”, ali me je sramota. Pogledajte o čemu je reč.
Ostajem šokiran i pomalo posramljen pred snagom volje tih ljudi da iz jada u kom žive izrode lepotu. Nemam ništa više što bih mogao da kažem.
Ta legendarna izjava potiče odavde…
…a može da se primeni u mnogim, mnogim životnim situacijama.
A tek onako usput, koristim Ajgorovu naznaku i prisećam se promene u glumačkoj podeli u drugom serijalu “Nevena”. Tada je Miloš Žutić preuzeo neke uloge, uključujući i Šandora Vilovskog, doktora crne magije i hokus-pokusa, specijalistu za alternativnu konzumaciju jaja. 
Odlučili su da stupe u dvoboj. Niko ništa nije sumnjao.
Nedelju dana pre smaka sveta, dozvolite da vas podsetim da smak sveta nije nužno loša stvar. I zato neću da govorim “neće se ništa desiti”, poput većine postmodernih skeptika i ostalih e-džedaja. Govoriću “jebi ga, opet smo se izvukli”.
Nemam običaj da puštam najave filmova kao jutarnje klipove, ali ovog puta ne mogu da odolim.
Još samo dvajes’ tri dana do smaka sveta, pa reko’ da se prisetimo kako je to izgledalo od nastanka do danas.
Što bi rekao moj pokojni nastavnik Ivica “od majmuna do AVNOJ-a”, samo još pre i još posle.
Ovaj video-zapis vam puštam u čast Branislava Brajana Rašića, fotografa iz Londona, a rodom iz Beograda, nakon što je osvanula vest da će on biti jedan od dvojice zvaničnih fotografa na koncertima grupe The Rolling Stones… Prvi koncert je upravo večeras.
Bravo, majstore! Znam da ćeš biti na visini zadatka. Želim ti barem jednu posebno dobru fotku. Što se tiče “samo” dobrih i odličnih fotki, ne brinem se uopšte: već znam da će ih biti puno.
Što neko napisa: ako vam ovo ne popravi raspoloženje, ništa neće… Elem, kamera je uhvatila akutno stanje dobrog snalaženja zarad višeg cilja.
Kapa dole za plan i izvedbu.
…Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić?
Tačnije, nabanderila mi se kriva…
Dešava se i to, dragi moji: od silnog šarenila poslova koje sam prinuđen da radim da bih preživeo, premor uzima danak. Nekad sam bio otporniji na tako nešto, ali to je bilo nekad.
Elem: