Category: Sudbine

Svet je nekom majka, a nekom maćeha.

Dotak’o je dno života

Moram da obeležim godiÅ”njicu odlaska velikog muzičara. Ako počnem da serem kvake kao TeofilĀ°, upozorite me odmah.

Toma Zdravković (1938 - 1991)Danas je dvadeset godina kako je otiÅ”ao najbolji kafanski pevač koga je Srbija imala u drugoj polovini XX veka. No, ne zaboravimo: Toma Zdravković je bio i pesnik i kompozitor svoje muzike. Bio je kompletan autor u žanru koji prozapadni komentatori toliko zduÅ”no pokuÅ”avaju da pronađu u katalozima da je to prosto tužno i patetično. Svaki kreten će vrlo lako utvrditi da je Toma muzičar iz faha novokomponovane narodne muzike. A poÅ”to je sopstveno miÅ”ljenje u Srbiji ravno deliktu, najbolje će biti ako tihom aklamacijom dozvolimo autorima glupih kvalifikacija da one prežive kao istina.

E, dragi moji. Nije ovo Amerika. Brkanje referentnog okvira u kome je muzika nastala sa muzičkim izrazom u koji je ta muzika ukalupljenja ne stoji dobro mimo tog kontinenta. Ne trudite se: trpanje postmoderne muzike u žanrove je Sizifov posao. A ako vam forma predstavlja ključ za suŔtinu, džaba se i trudim da vam skrenem pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Dotak’o je dno života”

O onima koji umiru

Citat dana je prvi put zabeležen narandžastom pisaćom maÅ”inom “Olimpija” na 23. spratu Beograđanke jednog dana pre tridesetak godina. DoÅ”ao je iz glave čoveka koji nije dozvoljavao da menjaju njegove misli. Radije je dozvolio da mu ih prekinu.

SvaŔta su mu zavrtali. Izdržao je dok ga nisu zatukli.

 

Mi koji nikad nećemo umreti moramo govoriti da ćemo svi umreti, iz obzira prema onima koji će umreti.

DuÅ”ko Radović

 

Ovo je sažimanje u tačku. Ovo je tužna sudbina jednog velikog čoveka, iskazana u prvom licu da bi pokazao da se ne boji onog komunističkog govneta koje je doÅ”lo u redakciju Studija B da mu oduzme narandžastu “Olimpiju” i zavrne regler mikrofona. To je jedino Å”to su mu zavrnuli; drugo nisu smeli. Ali, bilo je kasno.

Posle toga nije viÅ”e bilo emisije “Beograde, dobro jutro”. Beograđani su se tog prepodneva 1984. godine odlučili za “laku noć”. Trebalo im je nekoliko godina da se probude. Ali, bilo je kasno.

Nastavite sa čitanjem… “O onima koji umiru”

In memoriam: Vasilija Radojčić

Vasilija Radojčić (1935 - 2011)Ne znam da li ste čuli: umrla je Vasilija Radojčić, istaknuta umetnica, sjajna pevačica izvornih i komponovanih narodnih pesama. Nisam pohodio vesti ni na TV ni online tokom dana i tek mi je komentar druga na fejZbuku doneo tu vest.

Da ne ponavljam informacije koje portali ada prenose metodom copy+paste; nađite vest sami negde, pa je pročitajte. Koliko (ne) vidim, samo je RTS izvestio. Tanjug ā€“ niÅ”ta!

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Vasilija Radojčić”

Roda i đeram

Prisećamo se jednog proznog bisera besmrtnog Mike Antića…

 

A znaÅ” li, kazala roda, znaÅ” li da nikad nećeÅ” poleteti...Basna

Roda, odevena u kostim od novog prolećnjeg perja, i jedan sasvim olinjali, ćelavi đeram, ćaskali ā€“ stojeći na jednoj nozi ā€“ i mudrovali iz dosade.

A znaÅ” li, kazala roda, znaÅ” li da nikad nećeÅ” poleteti, jer ravnoduÅ”ni se linjaju, a krila rastu samo od prevelikih želja.

Đeram ocedi kap vode s njuÅ”ke i reče, žmirkajući limeno prema suncu: lako je vama, gospođo, kad ste udati za vetar, a ja sam se zemljom oženio.

Pouka ove basne izgubljena je u perju roda koje su odletele.

 

(iz zbirke “Å aÅ”ava knjiga”, 1972.)

Danas 41 godina…

Da Žikica nije pomenuo na fejZbuku, zaboravio bih.

Dana 18. septembra 1970. godine, Jimi Hendrix je otiŔao da svira nekoj drugoj publici.

Sve, sve, ali ovaj stih:

The broom is dreamly sweeping up the broken pieces of yesterday’s life…

Bio je najveći. I ostao.

Tužno mi je Å”to mnogi misle da ga je đavo heroina odneo. Ne znaju ljudi, a svi prijatelji i saradnici svedoče: dok je izaÅ”ao album Electric Ladyland (1968), bio je čist od svih teÅ”kih droga i nikad viÅ”e nije uzeo iglu. Njegov sledeći porok je bio alkohol… A tek je nedavno osvanuo podatak patologa koji je izvrÅ”io obdukciju: u ždrelu i plućima je nađena abnormalna količina crvenog vina, tolika da nije mogla tamo dospeti inhaliranjem ili povraćanjem… Ostaće znak pitanja.

(Tnx Žikica via FB)

Kako se osećam kad sam konj

Obradovali ste se, a? Ne, nije to Ŕto ste pomislili. Mada, zamalo ste bili u pravu.

Pre dan-dva, Tibi me je jednom replikom na fejZbuku podsetio na jednuĀ prelepu pesmu. Pa rekoh, red bi bio da je se svi setimo.

– * –

Miroslav Antić
VLAJKO

Miroslav Antić - Garavi sokak (1978)

Uvek kad se igramo,
meni kažu: bićeÅ” konj
i ja ā€“ Å”ta ću: moram.

I joÅ” neki budu konji,
a ostali sednu nam na leđa,
pa se tako trkamo.

Mi, koji smo konji,
dok trčimo do cilja,
u konje se pretvaramo, majke mi.

I srce nam konjsko.
I mozak nam konjski.
I oči nam konjske.

I mogu ti reći: kad sam konj,
uopÅ”te mi nije važno da stignem baÅ” ā€“ prvi.
To je važno samo onom Ŕto me jaŔe, majke mi.

—
(iz zbirke “Garavi sokak”)

Pogled u otvorena vrata

Citat dana dolazi od osobe koja je dokazala da sreća postoji bez obzira na prepreke.

Helen Keller (1880 - 1968)

Kada se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Ali, često nam se pogled toliko dugo zadrži na zatvorenim vratima da ne vidimo ona koja su se otvorila za nas.

Helen Keller

 

Ne znam da li znate priču o Helen Keler, ženi koja je kao dete od 19 meseci ostala gluva i slepa. Uz pomoć svoje guvernante En Saliven, koja je kasnije ostala uz nju tokom pedeset godina nerazdvojnog druženja, uspela je da nađe ključ izlaska iz mraka. I to dotle da je zavrÅ”ila Å”kolovanje i postala pisac, politički aktivist i predavač. ViÅ”e od svega, bila je osoba koja inspiriÅ”e druge.

– * –

Uzgredna beleŔka: te tehnike izlaska iz mraka su nedovoljne za naŔu gluvu i slepu vlast. Naime, Helen Keler nije bila autistična; naprotiv, bila je izrazito inteligentna osoba.

Tragedija u “Trofeju”

Nesavesno držanje divlje životinje je dovelo do tragedije. Da li je reč o greÅ”ci, tretmanu ili nečem trećem? Jedan ljudski život je izgubljen i sad je kasno za analize.

Tipični primerak mrkog medveda (nije MiÅ”a)Na svim portalima vesti ćete pronaći informaciju o tragediji koja se danas iza podneva desila u baÅ”ti restorana “Trofej” nedaleko od Stajićeva, na skretanju ka Carskoj bari i Belom Blatu. Mrki medved MiÅ”a, koji je bio poznat kao atrakcija tog mesta, nasrnuo je na ženu koja ga je hranila. Pritom joj je naneo smrtonosne povrede, a posle je policija pucala u njega i ubila ga.

Istraga će verovatno utvrditi da li je bilo nekih posebnih razloga da medved navali na osobu koja ga redovno hrani. Ostaje i dilema kako je taj medved čuvan. Takođe, da li je upucavanje medveda bio nužan korak, možda nećemo saznati nikad, jer istražni sudija to neće objaviti da panduri ne bi stradali od strane onih ludaka iz “Orke”Ā°.

ViÅ”e od svega, pak, voleo bih da znam da li je taj medved bio držan u adekvatnim uslovima; meni se ne čini tako, ali ja ipak nisam kvalifikovan da sudim o tome. Nadam se da će se naći neko da pruži tu procenu. Elem, upravo sam prokomentarisao na vest koju je drugar okačio na fejZbuk…

Nastavite sa čitanjem… “Tragedija u “Trofeju””

Enjoy every sandwich!

Uz reči koje je Warren Zevon poručio svetu u času kad je zakoračio na poslednji stepenik za nebo, prisećamo se mračnog, ali veličanstvenog albuma The Wind. Ovaj kauboj je umro u sedlu: danas osam godina.

Sva je istina da sam za Warrena Zevona saznao kasno, tokom devedesetih i uz pomoć prijatelja. Na prvi susret sa muzikom tog čoveka, reagovao sam dvojako. Prva reakcija beÅ”e “Warren who?”, kako i danas reaguje mnogo mojih poznanika kojima je ovaj čovek proÅ”ao ispod radara.

ZaÅ”to se na sledećem snimku pojavljuje Jackson Browne i kakva je i kolika njegova uloga u vraćanju Warrena Zevona na scenu 1976. godine, ispričaću vam drugi put.

Druga reakcija mi je usadila miŔljenje koje zastupam i danas, na ljutnju pauŔalnih ljubitelja onog drugog: Warren Zevon je sve ono Ŕto Bob Dylan nikad nije smeo da bude. Nije nikakva tajna: Mr Zimmerman je kalkulisao dok je Mr Excitable Boy hodao ivicom.

Bilo je iznenađenja u otkrivanjima koja su usledila. Bilo je i prevrtanja naglavačke kada bih najzad shvatio neke odnose (ko kosi, a ko vodu nosi). I prosto da ne znaÅ” viÅ”e Å”ta je luđe u celoj priči: muzika, tekstovi, možda čak biografija autora…

Nastavite sa čitanjem… “Enjoy every sandwich!”

Pozivnice za Gugao plus (AKA Google+)

Ako je kome potrebna pozivnica za Google+, neka se ne ustručava da je zatraži. PoÅ”aljite mi lični zahtev na adresu e-poÅ”te koju već znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info].

A može i ovako: samo kliknite ovde i sve će se nekako već reÅ”iti samo od sebe šŸ˜€

Jeste, mislim da je vreme za veliku seobu sa onog go**eta od fejsbuka na drugo mesto. Ama, bilo Å”ta će biti bolje od neurasteničnog ponaÅ”anja razvojnog tima i glupih odluka u tzv. unapređivanju interfejsa na fejsbuku. Osim toga, udaviÅ”e lajkavci i oni koji u životu nisu napisali niÅ”ta suvislo. Na stranu prekrajanje istorije, po čemu su neki fejsbuk-manijaci veoma skloni. Richard Wells' Photography - Geese with Edinburgh Backdrop (fotografija je preuzeta odavde; nikog nisam pitao za dozvolu)