Category: Foto beleške

Fotografija je i zapis mesta, ljudi, dešavanja i vremena.

Насумица 1975.2

И најзад једна права насумица, јер… ове се фотке уопште не сећам. Оно, није да сам неки светски шампион Баната у добром памћењу, али за практично све фотке које овде окачим знам бар приближно кад, тачно где и углавном како и зашто сам их снимио. Ово, међутим, јок.

За мртву природу се узима да је она сама по себи мотив, уместо да се преко мотива нађе убица… шашави ти Римљани.

Знам само заобилазно. Исти негатив као 1975.1, дакле мај-јун. Где? Па, моја соба, каква је тада била, и фотеље још нису добиле оне лудачке прекриваче од златножутог плиша, какав је данас немогуће наћи. Ћилимови на поду. Не виде се боје… а штета. Видеће се, можда, ако наиђе нека, сликала се та соба подоста. Како и зашто? Вероватно натуралистички троножац (дупе на кауч, лактове на колена), и зато да се мало поиграм својом најближом околиним (не волим реч окружење, откако је постала политичка коректура за опкољавање).

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1975.2”

Насумица 1975.1

тако мајстора имам и спреда и из профила одједном, оштрог као што му је и сатара

Много поснија година, нема више оног дугачког распуста, а и студентски живот не оставља толико лове за материјал, али зато смањује број муштерија којима сам развијао филмове… те, тако, пад производње доводи до пада производње. Зато је прва фотка чак из маја, и бави се суштинским стварима у животу. И око њега.

Реч “сатарити” потиче од сатаре, а значи оно што се ради сатаром

У овом тренутку сам не само искусни мајстор за вишеструко опаљивање (блицем, тј), него и имам идеју шта са тим да урадим. Ни мање ни више него оно што је Пикасо радио ручно.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1975.1”

Насумица 1974.7

А онда је почео и тај студентски живот. Опремљен, најзад, ваљаном фоткалицом (Практика Л, са све огледалом и петоуглом призмом ака пентагоном, светломер у џепу), почео сам мало да шврљам и по том Новом Саду. Нарочито ноћом.

Не знам како је данас, ређе луњам улицама ноћу, али нешто ми се чини да су поливаче укинули. Ваљда се градови мање прљају, поскупела вода, ко ће то знати. А толико су их спомињали – Лабораторија, Чорба… Јер су били део фолклора.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.7”

Насумица 1974.6

Новобеограђанима остављам да сконтају одакле је ово снимљено. Јер ја више не умем да нађем.

Током свог најдужег распуста (оно од матуре до факултета)  сам, шта да кажем, уживао колико сам стизао, што се види и по мањку фотки које би могле овде да кажу нешто о времену кад су снимљене. Тј било је фотака онолико, али личне природе.

Заобилазним стицајем околности сам се обрео на, ваљда, шеснаестом спрату неког солитера у неком од блокова. Нови Београд је још био поприлично нов, ни најстарији делови се још нису офуцали, а они најновији још нису ни постојали.

Било би занимљиво да неко данас сфотка исти призор, са истог места. Добро, тешко да би било под истим светлом, данас је позни октобар а ово је био август. Можда догодине.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.6”

Насумица 1974.5

Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа.

Могао сам ишчупати још пар снимака из оне исте ролне, али не, нема то причу. Ово, пак, није ни ролна а камоли иста.

Тојест, ролну нисам нашао. Ово је скенирано са позитива, друго немам. А ти позитиви су се провели лоше. Били су уредно спаковани у кутије од Фотокемикиног фото папира, па све у картонску кутију, па то негде у гаражи чекало да га нађем. Под кровом, дакле? Па, не баш, него под бетонском плочом, што је неко смислио као одличну замену за кров. Будале му поверовале, па смо тих шездесетих до скоро осамдесетих добили сијасет кутија без крова, са бетонском плочом одозго, благо нагнутом.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.5”

Насумица 1974.3

Иако још нисам знао како ће испасти дуга таванска експозиција од прошлог пута, наставио сам истим правцем. Јер, фоткало се у ролнама, тих 36 снимака је био период између рада и резултата. Није било тог екранчета да се на како-тако прегледа претходни снимак, него чекај да стигне са развијања. А онда прошао воз, променило се светло, прошло пар недеља, некад и више.

Охрабрен тако непознавањем резултата првог покушаја, кренем одмах на следећи. Срећом је клуб имао просторије близу центра, па смо госпоја (тада само девојка) и ја свратили до клуба, узели статив, и попели се у једину стамбену новоградњу у центру. Тј на њу, то ваљда и данас има терасу уместо крова. Тада је могло да се уђе тек тако, ваљда је то била та тоталитарна репресија. Те сам одвалио један пејзаж.

Мало има снимака из тог периода које сам пресликавао више пута. Овај, међутим, двапут, и то уз допунску обраду дакле подрезао сваку боју посебно са обе стране, па онда још подесио и збирну кривуљу осветљења. Ни тако нисам добио оно што сам тада хтео. Прва преснимка је била сувише верна оригиналу – бледуњава и још прљавија.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.3”

Насумица 1974.2

У пролеће 1974. сам ушнирао једну ролну слајдова (Фотокемикину) и кренуо да баш експериментишем, да фоткам са статива при слабом светлу и креативно се глупирам.

Понешто од тога и није испало лоше. Например, ова посета тавану.

Као што се из приложеног види, можда не баш из прве, снимљена је у по бела дана. Јесте на тавану мрак, али светло цури на сто рупица и пукотина. Требало је да добијем некакав плавичасти штих, јер главнина светла потиче од неба, међутим Фотокемикин слајд вуче у зелењичаво у тамнијим деловима, скоро у СМБ и ту спаса нема. Можда сам могао ово да извучем некаквом додатном обрадом, али нисам склон тој врсти историјског ревизионизма.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.2”

Насумица 1974.1

Имам збрку у глави око догађаја који су водили до ове серије. По највероватнијој причи, претходне ноћи сам извео опит из хемије – успешно сам пронашао која је то количина алкохола коју могу да поднесем уз известан напор воље, и докле та воља добацује.

Стигао сам кући уз малу помоћ својих пријатеља, ушао тихо да се моји не пробуде, и онда се сетио да сутра треба да фоткам. А немам ни једну касету филма, само дебелу ролну у кутији. Јер је било јефтиније на ролне. Дакле правац купатило, па у мраку обрезуј крајеве и мотај. Све сам успешно урадио, једино се после испоставило да нисам затворио капију како треба.

Ујутро сам се пробудио на време и стигао на радну акцију. Јер спорт, углед града и шта ти ја знам.

За разлику од радних акција из претходних деценија, кад се бар радило нешто корисно, а и омладина путовала да се сретне (и залегне ту и тамо), ово је било нешто онако реда ради, да се нешто ради. Ред је да се град мало пицне кад организује манифестовање (тј испољавање), а три месеца након овог се одржавала нека средњошколска олимпијада војвођанска. Ту онда наступа политика.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.1”

Насумица 1973.5 илити ај’ нас сликаш (2)

Воле људи да се сликају, па то ти је. Није битно ко је фотограф, није битно шта ће бити са тим сликама, ништа није битно. Само обред позирања да се обави(је), да се доживи шкљоц, па нек иде живот.

Од свих таквих прилика, ово је ваљда најстарија сачувана. Јер ретко је било да сам могао да утрошим квадрат на самозване добровољце за позирање, коштало је то штогод. Био бих, уз то, под сумњом да им наплаћујем оно што сам урадио на клупском материјалу (што се тада већ увелико решавало тако да се користио свој материјал). Зато сам ово ретко радио, и зато је ово изузетак. Јер остало је ваљда пола траке коју треба хитно развити, а појавио се неко са дугом цеви од 300мм. Дакле, ај на улицу и брзо шкљоцај.

Ово је снимљено са бар десетак метара, тј стајао сам испред клуба а они пред улазом другог или трећег комшије. Данас практично строги центар, ал’ онда се нису нешто убијали од строгоће, у Цара Душана је још била она коцка, асфалтирано је тек коју годину касније, и било је сасвим могуће да ту камион са приколицом стоји паркиран цео викенд. Немам појма ко су, нису се никад појавили да траже фотке, само су тражили да се сликају, и онда уредно отпозирали. Снајка би била импозантнија из профила, шацујем пети месец, ал’ сад шта је ту је.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1973.5 илити ај’ нас сликаш (2)”

Једна од пре: насумица 1973.4

Година је била луда, кад се све сабере, ама од гомиле фотки је тешко изабрати нешто где би се видела јачина зајебанције уз коју је година пролазила, а да се не да материјала за уцењивање… Тако да од целог тог летовања, само ово.

 

Укратко: шатори припадају двојици мојих другара из Немачке; вино (задарско бело стоно, већином у боцама од две литре) смо углавном попили нас тројица и когод да је наишао, а наилазило је поприлично друштво. Девојка је из Амерсфорта у Холандији, дечко је из Суботице.

Остало замислите сами, нећу вам помагати.